Влада Србије и Министарство финансија усвојили су иницијативу НАЛЕД-а и Дигиталне заједнице да се у наредних годину дана продужи важење члана 6 Уредбе о паушалном опорезивању и ограничење према којем предузетницима паушалцима пореска обавеза није могла да буде увећана за више од 10 одсто годишње.
То решење олакшаће пословање великом делу од укупно 120.000 паушалаца у Србији, саопштено је из НАЛЕД-а.
Како наводе, иницијативу су поднели због бојазни да би услед промене начина обрачуна пореза, многим предузетницима обавеза била значајно увећана што би, у условима глобалне кризе, могло да утиче на затварање њихових бизниса или бег у сиву зону и раст сиве економије у Србији.
Менаџерка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Ирена Ђорђевић наводећи да су предузетници значајан део привреде, указала је на то да они представљају 48,8 одсто укупног броја пореских обвезника и такође су важан фактор у погледу запошљавања јер их заједно са њиховим запосленима има готово 400.000.
„То представља петину запослених у привреди“, нагласила је Ђорђевић и додала да је потребно обезбедити им предвидљиво и подстицајно пословно окружење како бисмо наставили позитиван тренд раста броја предузетника.
У 2020. години, како се наводи у саопштењу, основано је готово 30.000 нових предузетничких радњи, прошле године 34.378, а већ у првој половини 2022. још 20.247.
Ђорђевић каже да би следећа велика реформа која би у 2023. могла да помогне предузетницима паушалцима и предузетницима „књигашима“ који себи не исплаћују зараду требало да буде унапређење процедуре уплате пореза и доприноса.
Иницијатива НАЛЕД-а је да ове две групе предузетника своје обавезе уплаћују на један уместо на четири уплатна рачуна.
У саопштењу наводе да је анализа коју је НАЛЕД спровео у оквиру програма СтарТек за подршку иновацијама и дигиталној трансформацији економије Србије показала да би та реформа била веома важна јер се на исправљање грешака при уплатама пореза и доприноса и прекњижавање држава и предузетници губе више од 260 милиона динара.
Процене показују да сваки захтев за прекњижавање у просеку значи трошак од 5.280 динара и изискује немали ангажман службеника Пореске управе који морају да упореде уплате и дуговања, донесу решење и обаве књижење.
Да је број грешака повезан са бројем уплатних рачуна може да се види по томе што је број прекњижавања код паушалаца и „књигаша“ који не исплаћују себи зараду, а имају четири уплатна рачуна 2,5 на 10 предузетника док је код предузетника који исплаћују личну зараду и имају само два уплатна рачуна, број поднетих захтева 0,1 на 10 предузетника.
Ђорђевић каже да је процена анализе да предузетници годишње обаве више од 10 милиона уплата од чега око 90 одсто обаве управо предузетници који имају четири уплатна рачуна.
Према подацима за 2021. годину, Пореској управи је поднето 50.000 захтева за прекњижавање што је у односу на 10,7 милиона уплата мање од 5 одсто, али када то посматрамо у односу на број предузетника, видимо да на 10 предузетника имамо два захтева за прекњижавање.
Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији је тренутно регистровано 308.000 предузетника.
Најбројнији су предузетници паушалци, којих је више од 120.000, а следе их предузетници са исплатом личне зараде којих је упола мање.
Brnabić: Ogroman uspeh Srbije u digitalizaciji državne uprave
Преузмите андроид апликацију.
