У Скупштини Србије за данас је заказана конститутивна седница новог сазива парламента, на којој треба да се потврде мандати посланика и изабере ново скупштинско руководство.

На дневном реду је шест тачака – потврђивање мандата народних посланика, избор председника и потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара, избор чланова скупштинских радних тела и сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.
Према Пословнику Народне скупштине, првој седници, до избора председника Народне скупштине, председава најстарији народни посланик, а у раду му помаже по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.
На првој седници Народне скупштине врши се потврђивање мандата посланика, избор председника и потпредседника Народне скупштине и именовање генералног секретара Скупштине.
На првој седници врши се и избор чланова радних тела Народне скупштине и избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.
Мандати народних посланика потврђују се на основу уверења о избору за народног посланика и извештаја државног органа надлежног за спровођење избора народних посланика о спроведеним изборима.
Скупштина, на предлог председавајућег, већином гласова присутних посланика, образује комисију од три члана, којој председава најстарији члан.
Комисија, на основу извештаја државног органа надлежног за спровођење избора народних посланика, утврђује да ли су подаци из уверења о избору сваког народног посланика истоветни са подацима из извештаја државног органа надлежног за спровођење избора и о томе подноси извештај Народној скупштини.
На основу извештаја, председавајући констатује да је државни орган надлежан за спровођење избора народних посланика поднео извештај о спроведеним изборима и о томе која су уверења о избору за посланике у сагласности са извештајем, чиме је потврђен мандат тим народним посланицима.
Након потврђивања мандата, народни посланици полажу заклетву.
Када је реч о избору председника Народне скупштине, предлог кандидата за председника подноси најмање 30 народних посланика.
Предлог се подноси председавајућем, у писаном облику, а представник предлагача има право да образложи предлог.
О предлогу кандидата за председника Скупштине отвара се претрес, а након претреса председавајући утврђује листу кандидата, по азбучном реду презимена.
Пре избора председника, Скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно. Ако је гласање јавно, гласа се прозивком, а тајно гласање за избор председника Скупштине врши се у складу с одредбама Пословника којима се уређује одлучивање Скупштине тајним гласањем.
За председника Народне скупштине изабран је народни посланик за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика.
Ако су предложена два кандидата а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља.
Када је реч о избору потпредседника Народне скупштине, Народна скупштина утврђује број потпредседника на предлог председника Народне скупштине.
Најмање 30 народних посланика може да предложи једног или више кандидата за потпредседника, али највише до одлуком утврђеног броја потпредседника.
Предлог кандидата за потпредседника Народне скупштине подноси се председнику Скупштине у писаном облику, а о избору се може гласати тајно или јавно. Ако се гласа јавно, гласа се прозивком.
За потпредседника Народне скупштине изабран је кандидат за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика.
Ако је предложено онолико кандидата колико се бира, а није изабран одлуком утврђен број потпредседника, понавља се поступак избора за онај број потпредседника који није изабран.
Генералног секретара Скупштина именује на предлог председника Скупштине, а генерални секретар именован је ако је за предлог гласала већина од укупног броја посланика.
Према Пословнику, у Народној скупштини образују се посланичке групе, а посланичка група је образована подношењем председнику Скупштине списка чланова који је потписао сваки члан посланичке групе. На списку се посебно назначава председник посланичке групе и његов заменик.
Када је реч о конституисању одбора Народне скупштине, посланичке групе предлажу кандидате за чланове и заменике чланова одбора, сразмерно броју посланика посланичке групе у односу на укупан број посланика у Скупштини.
У саставу одбора приликом утврђивања сразмерног учешћа посланичких група у укупном броју чланова и заменика чланова одбора, обезбеђује се већина странака које чине парламентарну већину.
Председник Народне скупштине подноси Скупштини предлог одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора на основу предлога посланичких група. О предлогу одлуке одлучује се у целини, јавним гласањем, а чланови и заменици чланова одбора су изабрани ако је за предлог одлуке гласала већина од укупног броја посланика.
Народна скупштина такође одлучује о утврђивању састава сталних парламентарних делегација за учешће у раду Парламентарне скупштине Савета Европе, Парламентарне скупштине Организације за европску безбедност и сарадњу и других мултилатералних парламентарних институција и организација.
Предлог одлуке о саставу сталних делегација подноси председник Скупштине, у консултацији са председницима посланичких група, водећи рачуна о пропорционалној заступљености политичких странака и заступљености полова.
Конституисањем Скупштине почиње да тече рок од 90 дана за формирање нове Владе.
Ванредни праламентарни избори у Србији одржани су 25. октобра.
Према коначним резултатима, “Студентска листа-Студенти побеђују” освојила је 140 мандата, док је листа “Александар Вучић – Уједињена Србија” освојила 103 мандата.
У парламент ће ући још седам посланика мањинских листа.
Изборна листа ”Савез војвођанских Мађара – др Балинт Пастор” и листа ”Албанска коалиција” освојиле су по два мандата, док ће по једног посланика имати изборне листе “Расим Љајић – Људски (СДП – ЦДП)”, ”СДА Санџака – Чувари Санџака” и ”Усаме Зукорлић (СПП) – Покрет за уједињење”.
Преузмите андроид апликацију.




