Пише Игор Црнобарац, дипл. инж. грађевинарства, сарадник Центра за друштвену стабилност: Као млад грађевински инжењер осећам се заиста привилегованим што имам прилику да живим и радим у Новом Саду. У Новом Саду, који је након Београда, данас друго највеће градилиште у Србији и региону. Међутим, ако узмемо у обзир број активних градилишта, односно број издатих грађевинских дозвола са једне стране и број становника Новог Сада и Београда са друге стране, лако можемо доћи до закључка да је Нови Сад данас локална самоуправа која се најбрже развија у држави.
Нови Сад, друго највеће градилиште у Србији, али град који се најбрже развија!
Један од кључних разлога за напредак овог града у последњих 9 година јесте управо развој грађевинарства, које је мотор развоја сваког града и за које можемо фигуративно рећи да је једна локомотива која за собом вуче преко 50 производних грана.
Пробудио се Нови Сад 2012. године из дубоког сна који је трајао више од једне деценије.
А да су дела, а не речи, оно у шта Новосађани верују, најбоље показује чињеница да је градоначелник Милош Вучевић први човек у историји Новог Сада ком су његови суграђани указали поверење да у три узастопна мандата успешно води наш град и да на један домаћински начин управља његовим буџетом.
Нова црпна станица омогућиће да коначно кејом дишемо на нос
Да бисмо се уверили да су дела, а не речи, политика коју заступа господин Милош Вучевић, довољно је да се провозамо нашим градом. У сваком делу града можемо видети вредне неимаре на организованим градилиштима, кранове који подижу Нови Сад у висину, ровове у којима се мењају дотрајале подземне инсталације које нису мењане деценијама.
Око 55 % водоводне мреже, односно око 550 km, било је изграђено од азбест-цементних цеви и старије од 20 година, а још гора је била ситуација са канализационом мрежом, где је више од половине мреже било старије од 30 година. Од 2012. године изграђено је око 300 km канализационе мреже, а реконструисано око 20 km, чиме је Нови Сад постао град у Србији са највећом покривеношћу канализационом мрежом, због чега сада комотно може да парира европском просеку.
Уз то, у последњих 9 година повећао се број црпних станица са 45 на 95. Да се ту неће стати, говори у прилог чињеница да је у оквиру програма „Чиста Србија“ предвиђена изградња додатних 92 km канализационе мреже која ће се у целости финансирати из буџета Владе Републике Србије.
Изграђена је нова главна црпна станица NGC1 код Жежељовог моста у вредности од више од 930 милиона динара. Након повезивања ове нове канализационе црпне станице са постојећом црпном станицом у Радничкој улици, коначно ћемо моћи да прошетамо кејом и дишемо на нос.
Вучевић изградио чак четири пречиштача отпадних вода, нема више сливања у Дунав
Али много већа корист од тога да шетамо кејом без удисања „канализационих миомириса“ јесте заштита наших подземних и површинских вода.
Градска власт у Новом Саду је последњих неколико година показала да је итекако свесна да се према нашој животној средини морамо опходити на начин да не угрожавамо животе и здравље будућих генерација, као да и због евентуалне бахате потрошње ресурса, не смемо угрозити могућност да и будуће генерације имају приступ истим тим ресурсима.
Откако је градоначелник Милош Вучевић на челу нашег града, изграђено је чак четири пречистача отпадних вода у укупној вредности од 826 милиона динара и то у насељеним местима Ковиљ, Руменка, Степановићево и Бегеч.
У току је израда техничке документације за изградњу централног градског постројења за пречишћавање отпадних вода, чија вредност се предвиђа да ће износити преко 100 милиона евра.
Веома важан пројекат за Нови Сад, јер након изградње овог постројења, Нови Сад неће више своје отпадне воде директно испуштати у Дунав, већ ће се оне пречишћавати до нивоа квалитета самог реципијента и тако пречишћене испуштати у реку.
Проблем депоније гуран под тепих 60 година
Проблем градске депоније и одлагања отпада у Новом Саду деценијама је гуран под тепих. У складу са законском регулативом, Нови Сад данас нема депонију, већ има уређено сметлиште.
И то сметлиште које постоји између аутопута Е-75 и Темеринског пута од 60-их година прошлог века, данас је достигло висину од преко 20 метара.
Шездесет година је Нови Сад морао да чека да би неко засукао рукаве и почео да решава овај горући еколошки проблем на начин који приличи једном модерном европском граду какав је Нови Сад.
У току је израда Идејног пројекта изградње Регионалног центра за управљање отпадом, односно изградње једне модерне санитарне депоније у складу са највишим светским еколошким стандардима.
Постојећа депонијска поља биће удаљена од појединачних кућа 35 km, а према старом плану, ова удаљеност износила је око 160м. Одлука да заштитни зелени појас износи 98.6 ha, што представља 43 % укупне површине санитарне депоније је одлична, јер ниједна депонија у Србији, а скоро ниједна у Европи, неће моћи да се мери по проценту заступљености зелене површине са нашом новосадском. И то ће бити још једна ствар са којом ће Новосађани моћи да се поносе.
Прошло 19 година да бисмо имали сва три моста
Деветнаест година морало је да прође да би сва три новосадска моста поново била на броју. Партикуларни интереси и феудална подела градске, покрајинске и републичке власти Демократске странке и њених деривата током 2000-их година довела је до тога да се дванаест година чекало са почетком радова на некада славном Мосту братства и јединства, међу народом познатијем као Жежељев мост.
Дванаест пута мост саграђен од најчвршћег преднапрегнутог бетона Бранка Жежеља морао је бити гађан од стране моћне НАТО алијансе да би се срушио, као што је и дванаест година морао да чека да се неко дохвати посла да га поново изгради.
На отварању моста 1. септембра 2018. године од стране председника Републике Србије Александра Вучића и градоначелника Милоша Вучевића први пут се чује наговештај да Нови Сад може да добије и четврти мост. Данас, само три године касније, сасвим извесно, наш град чека четврти и пети мост преко Дунава.
Нови четврти мост у Новом Саду који ће се протезати у продужетку Булевара Европе до обилазнице око Сремске Каменице, а који ће коштати око 130 милиона евра, веома дуго је био само мисаона именица за Новосађане.
О њему почиње да се прича још 1951. године, а од 1963. године он се званично уврштава и у генерални урбанистички план града. Највећи бенефит од изградње овог моста огледа се у чињеници да ће се саобраћај на Булевару ослобођења значајно смањити, односно да ће се растеретити неке од најпрометнијих раскрсница у граду.
И баш онолико колики је значај овог моста, толико су безначајни и беспредметни напади опозиције на изградњу истог.
Мада, ако узмемо у обзир да се мостови граде са циљем да спајају људе, а да је другосрбијанска политичка опција увек заговарала политику поделе нашег народа на прву, већинску али по њима простодушну Србију и другу аутошовинистичку малобројну Србију, али опет по њима, елитистичку Србију, идеја напада на све што спаја наш народ није нимало чудна. Пети мост преко Дунава налазиће се у склопу новог Фрушкогорског коридора, захваљујући којем ће се значајно растеретити саобраћај преко Петроварадина.
Неистине у вези уређења леве обале Дунава
Пуно се неистина шири и у вези са планом уређења леве обале Дунава. Поједини представници ванпарламентарне опозиције у Новом Саду, попут Народне странке Вука Јеремића, сваки покушај модернизације дочекују на нож, али не могу мржња и завист да униште нешто што заиста вреди.
Сву њихову осионост и дилетантизам најбоље можемо уочити када чујемо дипломираног марксисту Борислава Новаковића како говори против урбаниста из ЈП „Урбанизам“, као и против инжењера из ЈВП „Воде Војводине“, које су задужене за управљање и газдовање водама и против Института „Јарослав Черни“, светски реномираног института у области водопривреде.
Уређење приобаља Новог Сада подразумева потез Каменичка ада, Шодрош, Рибарско полуоствро и овај план представља природан корак ка даљем развоју и ширењу нашег Новог Сада. Процењена вредност ове инвестиције износи око 300 милиона евра и она подразумева култивацију овог простора, који данас представља један небрушени дијамант који Нови Сад поседује.
Да поједноставнимо, спуштањем Новог Сада на Дунав, кроз уређење зелених површина, али и површина намењених за спорт, рекреацију и туризам, сви Новосађани ће моћи да уживају у чарима Дунавима.
Парк поред Детелинаре и Новог насеља нова плућа града
Градови који континуирано расту по броју становника и по животном стандарду неминовно се сусрећу са проблемима у области саобраћаја. Од 2012. године до данас је изграђено или реконструисано пет булевара у Новом Саду, као и десетине километара нових саобраћајница.
Изграђено је 26 км нових бициклистичких стаза а у току су и радови на бициклистичкој стази од Футошке улице до Бегеча. Очекује нас изградња четири јавне гараже- у Модениној улици, у улици Жарка Зрењанина код Скупштине АП Војводине, на Тргу републике и у Шафариковој улици.
Наравно, асфалтиране су и уређене многобројне површине за паркирање широм града, али уз вешто балансирање и очување зелених површина. Посађено је више од 50.000 нових садница, практично сви постојећи паркови су реконструисани и уређени, а након више од 40 година Нови Сад ће добити једну нову, уређену парковску површину, смештену између Детелинаре и Новог Насеља, која ће служити као плућа за ова део града.
Имао сам прилике да 2015. и 2016. године учествујем у комуналном опремању индустријске зоне Север 4. Бићу искрен, сећам се да сам се тада питао шта ће нама толика индустријска зона, да ли је могуће да ће икада стићи толико нових фабрика у Нови Сад да ће се искористити сво оно земљиште.
Не заборавите, да је моја генерација одрастала слушајући о некада славним а тада већ забрављеним фабрикама попут Југоалата, Југодента, Хинса, Албуса, Агровојводине, за које је жута пљачкашка приватизација током 2000-их година значила ланце и катанце.
Данас у оквиру индустријске зоне Север 4 нема слободног ара грађевинског земљишта, те је наш град морао да комунално опреми и оспособи нову радну зону у Каћу за немачки Континентал, инвестицију вредну 140 милиона евра која ће донети 500 нових, добро плаћених радних места за Новосађане.
Предугачак текст кад би се бавили свим инвестицијама
Предугачак би био овај текст када бисмо се бавили и инвестицијама у области здравства, образовања и културе у нашем граду у последњих девет година.
Али није згорег поменути и радове на изградњи Клиничког центра Војводине, изградњу „Ковид болнице“ која ће након пандемије Ковид-19 остати нашем граду као општа градска болница, изградњу нових и реконструкцију постојећих домова здравља о чијем значају је у доба тренутне здравствене кризе излишно и говорити, улагања у школе и вртиће, изградњу прве новосадске Концертне дворане са музичко балетском школом, реконструкцију Петроварадинског подграђа односно „Градића“ и трансформацију руиниране Кинеске четврти у један модерни Креативни дистрикт, као и уређење градског језгра, након ког ће наш центар добити једно ново рухо у ком ће уживати сви грађани Новог Сада али и сви наши гости.
Ово су најбољи докази шта је значио долазак нових фабрика, инвестиција, скупље и атрактивније грађевинско земљиште и боља позиција нашег града у сваком смислу те речи.
Наше је да сачувамо то и да наставимо да унапређујемо наш град као и да не дозволимо онима који су оставили празну градску касу и установе у дуговима, онима који су више фабрика затворили него отворили, да наш град, драги суграђани, врате у прошлост, Не смемо заборавити да је буџет Града Новог Сада 2012. године износио 16 милијарди динара а да данас он износи готово 35 милијарди, као и да је то последица одговорне и домаћинске политике Српске напредне странке на челу са градоначелником Милошем Вучевићем.
За крај бих се осврнуо на визију о модерном и европском Новом Саду коју је градоначелник Милош Вучевић изнео у свом експозеу 21. септембра 2020. године.
Он је наш град дефинисао кроз циљеве који гласе: да се Нови Сад развија и расте, да Нови Сад предводи, да Нови Сад буде по мери свих нас и да Нови Сад гледа и да буде виђен.
Сигуран сам да ћемо истрајати на том путу даље модернизације и равномерног развоја свих делова нашег Града, наравно увек уз пуно очување новосадског духа, новосадске традиције и свега онога што Нови Сад поново чини СРПСКОМ АТИНОМ.
Преузмите андроид апликацију.
