Privatni penzijski fondovi koji u Srbiji postoje 15 godina nisu ispunili reformska očekivanja, ocenjuje se u analizi Fiskalnog saveta o dosadašnjem radu ovih fondova u našoj zemlji uvedenih kako bi se obezbedili dodatni prihodi u starosti, kao dodatak državnom sistemu koji ostaje glavni izvor penzijskih prihoda.
Kao glavnu zamerku Fiskalni savet navodi to što je dosadašnja investiciona politika, koja se dominantno oslanja na državne obveznice, nije u stanju da štedišama pruži zadovoljavajuće stope prinosa koji su u prethodne dve godine bili negativni u realnom iznosu, 2020. godine -0,3 odsto i 2021. – 6,1 odsto.
Ukazuje i da uprkos izdašnim i ekskluzivnim poreskim olakšicama, penzijski fondovi nisu uspeli da se probiju na tržištu rada, što pokazuju podaci da manje od 10 odsto radnika ima otvorene račune, dok svega tri odsto iole redovno štedi u penzijskim fondovima.
Da bi ovi fondovi i dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji funkcionisali bolje, više ljudi štedelo u njima, a stope prinosa bile veće, Fiskalni savet na osnovu međunarodnih iskustava u ovoj oblasti preporučuje nekoliko izmena.
Prva je da se ukine limit da samo 10 odsto imovine sme biti investirano u inostranstvu, zatim da se omoguće garancije pozitivnih nominalnih prinosa fondovima koji žele da isključivo investiraju u državne obveznice, uz višestruko smanjenje naknada koje naplaćuju od štediša.
Fiskalni savet, takođe, smatra da bi postojeće regresivne i izdašne poreske olakšice trebalo zameniti skromnijim i progresivnijim direktnim budžetskim subvencijama.
Kada je reč o suštinskom proširenju pokrivenosti penzijskom štednjom, to zahteva, kako je navedeno, korenitu promenu postojećeg sistema i aktivnu intervenciju države ka otklanjanju imanentnih nedostataka tržišta privatnih penzijskih fondova.
Boljitak bi, smatraju u Fiskalnom savetu, doneo i tenderski odabir privatne investicione kompanije koja bi penzijsku štednju pasivno investirala na međunarodne berze, kako bi se postizali optimalni prinosi za štediše, sa minimalnim troškovima.
Investicione portfelje bi, počev od 10 godina pre penzione dobi, progresivno trebalo prebacivati u državne obveznice da bi se izbegao rizik gubitka ušteđevine usled volatilnosti berzi, a deo sredstava bi se pasivno investirao u Beogradsku berzu i državne obveznice.
Time bi se stimulisao razvoj domaćih tržišta kapitala, navodi se u preporukama Fiskalnog saveta.
Učešće zaposlenih, prema preporukama Fiskalnog saveta, bi bilo dobrovoljno, dok bi država novi sistem mogla da podrži potencijalnim garancijama povrata uloženih sredstava i automatskim prijavljivanjem radnika.
Državne obveznice za restituciju na “Prime Listing” Beogradske berze
Preuzmite android aplikaciju.
