Kažu da je osmeh govor duše i najlepši dokaz sreće, a kada se lice izobliči i poružni dok se smeje, mora biti da nešto nije u redu sa čovekom, njegovim namerama ili sa njegovom dušom.
Onima koji su videli Bojana Pajtića kada se kao „Ken“, u bodi-bilderskim krugovima popularnoj atlet majici „siledžijki“, raskomoti na Štrandu ili dražim mu Brionima, jasno je da se prilikom izbora svog kadrovskog i drugog potencijala nije rukovodio samo profesionalnim već i drugim kriterijumima.
Shvatajući na ispravan način sopstvenu upotrebnu vrednost, Pajtić u prvi plan gura političke kaskadere, nekada Višekrunu, a danas na scenu ističe „ugledne pojedince“ oličene u Bori i Brajanu.
Spisak Pajt(onov)ićevaca koji su se na određene funkcije kvalifikovali kroz političku, poslovnu ili neku drugu bliskost sa Pajtićem može biti i predložak za listu Hall of fame onih koji su devastirali Novi Sad i Vojvodinu i urušavali ugled grada i pokrajine gde god ih je on delegirao ili afirmisao.
Dovoljno je pomenuti samo neka slavna imena: Igor Pavličić, Saša Dragin, Oliver Dulić
ili Goran Ješić i može se videti istančan osećaj i prepoznatljiv rukopis kreatora ovih
nezaboravnih biografija koje bi nastavile i dalje da se obogaćuju da je Pajtić ostao u političkom sedlu.
Sramotno vređao Slovake nazivajući ih „perverznim četnicima“
Nekada je sramotno vređao Slovake nazivajući ih „perverznim četnicima“ a sada ne štedi ni svoj narod poredeći ga sa ustašama, oponašajući tako manir velikih umetnika Koraksa i Petričića čiji se vrhunac kreativnosti ogleda u svakodnevnom crtanju Hitlera i svastike.
Dok opravdava uništavanje stranačkih prostorija, Pajtić one koji ne razmišljaju po njegovom ukusu naziva „zatupljenim“ i izvlači reči iz konteksta u pomirljivoj poruci patrijarha Porfirija pa kaže da bi on, za razliku od patrijarha, „mogao bez naprednjaka“.
Nudi se da bude pregovarač bojkotaškoj opoziciji
Kada Bojan Pajtić ističe da nije političar ili da se „ne bavi politikom“ a pritom se nudi da bude pregovarač bojkotaške opozicije sa vlastima, svi se kiselo nasmejemo i pomislimo na Iliju Čvorovića: „Mene ako se sete na Dan bezbednosti, sete se, ako se ne sete, nikom ništa, to je bila moja dužnost, da radim“, tako i Pajtić danas, predano radi i tvituje više nego ikada, dok u izmaštanoj budućoj raspodeli zasluga, naravno očekuje da ga se „sete“.
Kao i svi politički penzioneri tako i Pajtić, svoju političku šansu za povratak na čelo neke nove derivacije Demokratske stranke vidi kroz navodnu borbu za čist vazduh i vodu.
Kada postane i formalno predvodnik „ekologa“, Bojan Pajtić će verovatno uspeti da ubedi građane Crvenke, Kule i Vrbasa da je mermerna tabla iz 2010. godine sa političkim epitafom, koji su mu uklesale stranačke kolege poznajući njegovo samoljublje, rešila ekološki problem Velikog bačkog kanala.
Afere se samo nizale
Sve brojne afere, od Kliničkog centra Vojvodine, Tesla banke, Metals banke, Razvojne banke Vojvodine do Instituta za kardiovaskularne i plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, mogle bi se još nekako i pravdati na Glavnom odboru Demokratske stranke i među njenim finansijerima, ali 80 miliona lukrativnih razloga koji su Pajtića naveli da upropasti san i nadu makar i jednom detetu koje je ostalo bez šanse da se obraduje i zaigra u obnovljenom dvorcu „Heterlendi“, ne bi mogao da razume ni Kventin Tarantino u scenariju za drugi deo „Petparačkih priča“ ili „Podlih osam“.
Autor: Đorđe S. Todorov
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Medijski magnat protiv države, ali ne i protiv novca iz budžeta
Preuzmite android aplikaciju.
