Prema navodima agroekonomskog analitičara Žarka Galetina kovid kriza je potpuno promenila psihologiju tržišta, što je, uprkos visokim prinosima, dovelo do poskupljenja hrane, najvećeg u poslednjih deset godina.
Galetin smatra da će ova godina biti solidna što se tiče pšenice, iako joj je suša malo naškodila. On smatra da će prinos pšenice zadovoljiti domaće potrebe.
Može se očekivati približno isti prinos kao prošle godine, između 4,8 i 5 tona po hektaru.
Stručnjak za ratarstvo ukazuje da je ječam bolji nego prošle godine, jer su vremenske prilike išle na ruku tokom celog vegetacionog perioda.
– Nije ni gotova žetva, ali na mnogim parcelama imamo sedam i više tona po hektaru, pa će ovo biti rekordan prinos, naveo je Galetin.
Govoreći o cenama žitarica i uljarica, Galetin navodi da će ove godine cena pšenice startovati sa oko 20,5 dinara bez PDV-a.
Napominje da je kovid kriza potpuno promenila psihologiju tržišta.
“Imali smo jednu stabilnu godinu što se tiče bilansa proizvoda, ali se desilo da su ova i prošla godina bile godine visokih cena, a nije bilo suštinskih razloga da cena bude tako visoka. FAO indeks je 127 indeksnih poena, najviši još od 2011. godine. Posmatrajući suštinske tržišne pokretače, nije bilo toliko razloga za visoku cenu. Razlog je i kovid kriza tj. neizvesnost koju je donela zdravstvena kriza, pogotovo veliki uvoznici koji se plaše da neće imati dovoljno hrane i ta je tražnja bila agresivna iz psiholoških razloga. To je dovelo do tržišne nervoze i sada se hranimo hranom najskupljom u poslednjih 10 godina” napominje Galetin.
