Početna > Biznis
Biznis

Prinosi duvana slabiji, kvalitet za trojku

Iako je reč o toploljubivoj ratarskoj kulturi, koja zahteva mnogo sunca i visoke temperature, ali ne vrele i sušne dane, ova godina je za duvan bila teška, jer ga je suša pogodila dva puta, ocenjuju proizvođači iz kovinskog kraja.
Foto: Unsplash/rustyct1

Padavina iznad proseka bilo je čitavog maja i juna, a onda su naglo usledile vrućine početkom jula i dve snažne oluje, pa će se šteta tek sabirati.

U ataru sela Pločica duvanom se bave više od dve decenije, ove godine sejan je na oko 300 hektara, a berba je pri kraju.

„Situacija je kod nas baš šarena, a za sve je krivo ovo čudno vreme. Prvo je bilo previše toplo kada smo duvan rasađivali i nije se dobro primio, pa je onda došla suša, što ga je proredilo i usporilo mu rast. Ko ima zalivni sistem, nešto će i ubrati, a ostalima je rod i manji i lošijeg kvaliteta. I nešto mojih zasada je oštećeno, ali je i bilo vremena da se biljke oporave, pa je ovo za mene relativno solidna godina”, kaže Bojan Babić, koji je radio sedam hektara „virdžinije”, sorte koja se kao i ostale duvanske, sadi tamo gde druge ratarske kulture slabije uspevaju, ali dodaje, samo uz primenu pune agrotehnike i mnogo rada.

Od oranja, pripreme zemljišta, đubrenja, proizvodnje rasada, do berbe, sušenja, sortiranja i pakovanja na kamione, čak 40 odsto troškova proizvodnje čine izdvajanja za ljudski rad, a tu ratari imaju i problem više.

„Duvan jeste žilav na uslove, ali je i izuzetno zahtevan. Kada se ubere, sledi nizanje, pa sušenje i za sve to je potrebna dodatna radna snaga koju sve teže pronalazimo. Ovde u selu to hoće da rade samo sredovečni ljudi, a posao je velik i težak. Sada sam pri kraju kampanje i nadam se da ću do polovine oktobra uspeti da završim. Sa plasmanom je nešto bolja situacija, jer nam otkupljivači dolaze „na noge” i robu tovare sami, ja u otkupu konkretno radim sa jednom firmom iz Novog Sada, a olakšava nam što nas prate i fabrikanti kako savetima tako i obezbeđivanjem repromaterijala. Što se cene tiče, ona je ove godine, po mom mišljenju, „onako”. Daju nam oko četiri evra za kilogram prve klase, a ja ću da izvučem jednu „trojku”, jer nam je zemlja ovde u Pločici zrela za plodored“ dodaje Babić.

U Srbiji najprimetniji rast radnika na onlajn platformama

Preuzmite android aplikaciju.