Почетна > Бизнис
Бизнис

Приноси дувана слабији, квалитет за тројку

Иако је реч о топлољубивој ратарској култури, која захтева много сунца и високе температуре, али не вреле и сушне дане, ова година је за дуван била тешка, јер га је суша погодила два пута, оцењују произвођачи из ковинског краја.
Фото: Unsplash/rustyct1

Падавина изнад просека било је читавог маја и јуна, а онда су нагло уследиле врућине почетком јула и две снажне олује, па ће се штета тек сабирати.

У атару села Плочица дуваном се баве више од две деценије, ове године сејан је на око 300 хектара, а берба је при крају.

„Ситуација је код нас баш шарена, а за све је криво ово чудно време. Прво је било превише топло када смо дуван расађивали и није се добро примио, па је онда дошла суша, што га је проредило и успорило му раст. Ко има заливни систем, нешто ће и убрати, а осталима је род и мањи и лошијег квалитета. И нешто мојих засада је оштећено, али је и било времена да се биљке опораве, па је ово за мене релативно солидна година”, каже Бојан Бабић, који је радио седам хектара „вирџиније”, сорте која се као и остале дуванске, сади тамо где друге ратарске културе слабије успевају, али додаје, само уз примену пуне агротехнике и много рада.

Од орања, припреме земљишта, ђубрења, производње расада, до бербе, сушења, сортирања и паковања на камионе, чак 40 одсто трошкова производње чине издвајања за људски рад, а ту ратари имају и проблем више.

„Дуван јесте жилав на услове, али је и изузетно захтеван. Када се убере, следи низање, па сушење и за све то је потребна додатна радна снага коју све теже проналазимо. Овде у селу то хоће да раде само средовечни људи, а посао је велик и тежак. Сада сам при крају кампање и надам се да ћу до половине октобра успети да завршим. Са пласманом је нешто боља ситуација, јер нам откупљивачи долазе „на ноге” и робу товаре сами, ја у откупу конкретно радим са једном фирмом из Новог Сада, а олакшава нам што нас прате и фабриканти како саветима тако и обезбеђивањем репроматеријала. Што се цене тиче, она је ове године, по мом мишљењу, „онако”. Дају нам око четири евра за килограм прве класе, а ја ћу да извучем једну „тројку”, јер нам је земља овде у Плочици зрела за плодоред“ додаје Бабић.

U Srbiji najprimetniji rast radnika na onlajn platformama

Преузмите андроид апликацију.