За Светог Саву ме, од када знам за себе, вежу неке заиста прелепе успомене. То је одувек био посебан дан у школи када се организује велика свечаност и часови трају знатно краће.
Када си млад, од свега тога једино су ти битни скраћени часови, што је разумљиво, али када порастеш некако природно ти се јави питање: “Ко је Свети Сава и зашто је толико битан за наш народ?“
Од када је света и века, кроз историју нашег народа протутњала су многа велика и она, не тако велика, имена. Међутим, један византијски цар је, још у времену када се хришћанство тек утврђивало, изговорио: “Величина једног народа не гледа се по његовој бројности, ни територији. Величина једног народа гледа се по томе, колико је тај народ из себе изнедрио Божијих угодника и светитеља.“
Уколико бисмо се држали ове тезе, сложили бисмо се да је баш лоза Немањића, одакле потиче Свети Сава, била та која је српски народ привела ка Богопознању и томе да буде велики.
View this post on Instagram
Ко је био Свети Сава?
Можете ли замислити да се под овим небом родите као принц, те као неко ко има апсолутно све што пожели? А сада ми реците, можете ли замислити да се одрекнете свих ствари које су вам, по рођењу, припале и одаберете да кренете путем сиромаштва, трагајући за Богом?
Рођен је као Растко Немањић. Био је најмлађи син Стефана Немање, најбитније историјске личност у Србији, у оно време. Стефан Немања се трудио да своје синове, како Растка, тако и његову браћу Вукана и Стефана Првовенчаног васпита као храбре и поштене момке.
Ипак, поред његовог исправног васпитања синова, Стефан Немања примио је посебан ударац када је Растко у својој шеснаестој години побегао на Свету Гору и постао монах. Од тог тренутка, велики принц Растко Немањић престао је да постоји, а родио се Свети Сава, будући српски просветитељ, монах и игуман манастира Студеница, књижевник, дипломата и први архиепископ Српске православне цркве.
Свеже замонашен младић, жудео је да свој живот проведе на Светој Гори, у непрекидној молитви и самовању. Ипак, временом се испоставило да аскетизам није за њега јер је Господ имао другачије планове. Временом је у њему све више кључала крв његовог оца, великог ратника Стефана Немање, која га је наводила на непрестану борбу за наш народ.
Наравно, не чинимо то сви истим оруђем. Једна од највећих борби коју је оставио за собом на крају овоземаљског живота, јесте добијена борба за аутокефалност Српске православне цркве, након које је постао и њен први поглавар и законодавац.
Иако најмлађи син великог жупана Стефана Немање више није постојао, српски народ добио је изузетног духовног ратника који је одабрао да се уместо за интересе само своје породице, бори за интересе наше целокупне нације.
У времену када се народ није претерано занимао да буде писмен и образован, Свети Сава се борио за гласније изражавање националног идентитета, те градио цркве, болнице и манастире.
Његов књижевни рад био је великог обима. Поред многих дела која је написао и преводио, најпознатији и најкориснији били су црквени типици. Типик је, заправо, означавао правилник понашања и организовања живота у манастиру. Поред “Карејског типика“ и “Хиландарског типика“, најчувенији је био “Студенички типик“ из кога је касније као потпуно самостално дело ивзучено и “Житије Светог Симеона“.
View this post on Instagram
Ко је био Свети Симеон?
Када је велики жупан Стефан Немања, након неколико година љутње и туге због “губитка“ сина, коначно омекшао своје срце, одлучио је да посети Свету Гору и своје најмлађе дете. Није му требало пуно времена да се заљуби у Божију благодат којом је одисало ово свето место, те се убрзо и сам замонашио.
На монашењу, у манастиру Студеница, примио је име Симеон, сву своју власт је предао сину Стефану Првовенчаном, а он се, заједно са Светим Савом бацио на много важнији пројекат.
Отац и син су, путујући Светом Гором схватили да на светој земљи којом су ходили фали један јак српски манастир. Тако је настао манастир Хиландар, данас највећа српска православна задужбина.
Поред Хиландара, заслужан је и за изградњу једног од најлепших српских манастира – Жичу.
Световни живот овог, тада још непроглашеног, свеца, пратио је неки скроз другачији ток дешавања који се одигравао у Србији, у његовој породици, у то време.
Најстарији син Стефана Немање – Вукан, након смрти оца сматрао је да коначно може да изрази своје мишљење, те заслужи да наследи престо. Збацио је са трона свог рођеног брата Стефана Првовенчаног, а ови скандали доприносили су све тежем стању у држави.
То је резултирало повратком Светог Саве у Србију, где је над очевим моштима успео да помири Стефана и Вукана, а то би само светом човеку пошло за руком… Слажете се?
Одлазак на онај други, лепши свет, задесио га је 1236. године у Трнову у Бугарској. Његове мошти су на почетку биле смештене у манастир Милешева, али их је након што смо пали под османску власт, Синан – паша однео у Београд и спалио на брду Врачар 27. априла 1594. године, након чега је у његову част на Врачару подигнут најлепши православни храм икада виђен код нас.
Замислите само какву је силу представљао овај велики светитељ, када су се и након што је умро плашили његовог лика, дела и утицаја на наш народ, те су морали да га спаљују чисто да би умирли своје страхове.
Одрекавши се лагодног живота ради борбе за све нас, на личном примеру нам је свима показао шта је то у животу заправо битно.
Великог светитеља Саву прослављамо данас – 27. јануара по грегоријанском календару, а спефицичан је по томе што га, поред великог броја породица, прослављају и све школе у Србији и Републици Српској.
Због тога, никоме ко се школовао у нашој држави неће бити чудно да на школским паноима види бројне окачене верзије светитељевог портрета, насликане од стране талентованих ђака, те окачене у његову част.
Свети Сава био је једна од најзначајнијих личности код нас. Не само да је охристовио и продуховио српски народ, већ му је створио и ту најзначајнију навику коју и даље носимо у крви, да увек стојимо иза свог националног идентитета и да сваки пут јасно, гласно и поносно кажемо да смо Срби!
Преузмите андроид апликацију.
