Vojvoda i vojvotkinja od Saseksa će prestati da se pojavljuju u Netfliksovim emisijama koje kritikuju britansku kraljevsku porodicu i umesto toga će se pojavljivati samo iza kamera.
Napad para na članove kraljevske porodice u intervjuu sa Oprom Vinfri 2021. godine, bio je praćen Netfliksom serijom „Hari i Megan“.
Hari je govorio o nevoljama sa porodicom u svojim memoarima Rezerva (Spare), objavljenim u januaru.
„Taj period njihovog života je završen, jer više nema šta da se kaže“, rekao je insajder za britanski časopis San.
Izvor je prošle godine rekao novinama da su Netfliks i period memoara bili njihova „era vidljivosti“ i da se nadaju da će ova godina biti njihova „godina pomirenja“ sa kraljevskom porodicom.
Navodi se i da će se vojvoda Hari sledeće nedelje vratiti u Britaniju kako bi svedočio protiv novina iz Miror grupe u predmetu koji je u toku, a u vezi je sa optužbama za hakovanje telefona.
Sledeće nedelje, takođe, pitanja o tome kako je vojvoda od Saseksa primljen u Sjedinjene Države uprkos prethodnoj upotrebi droge, biće pokrenuta na Federalnom sudu u okviru napora konzervativnog analitičkog centra da dođe do njegovog zahteva za vizu.
Heritidž fondacija je prošlog meseca tužila američku vladu, tvrdeći da postoji ogromno interesovanje javnosti u vezi pitanja da li je Hariju nepropisno odobreno izuzeće da uđe u zemlju, „s obzirom na njegovu istoriju priznanja osnovnih elemenata krivičnih dela upotrebe droga“.
Postojalo je i „pitanje da li…odluku da se vojvodi odobri viza … treba ponovo razmotriti u svetlu … [njegovog] najnovijeg priznanja“.
Najl Gardiner, spoljnopolitički analitičar Heritidž fondacije, koji se u tužbi pominje kao bivši pomoćnik baronice Tačer, rekao je na Tviteru da je savezni sudija u Vašingtonu prošlog utorka odobrio saslušanje, koje će se održati na otvorenom sudu.
Heritidž fondacija je tražila zapise, pozivajući se na slobodu informacija i podnela tužbu da bi ubrzala njihovo objavljivanje.
U parnici su citirani odlomci iz Harijeve knjige „Rezerva“, u kojima je priznao da je pušio marihuanu, dok je „pokušavao da osigura da dim ne uđe u baštu komšije, vojvode od Kenta“. On je, takođe, priznao da je koristio kokain i eksperimentisao sa psihodeličnim drogama, uključujući „magične pečurke“ i južnoameričku halucinogenu drogu ajahuasku.
Fondacija je saopštila da su ljudi koji su priznali krivična dela vezana za drogu smatrani „neprihvatljivim“ za SAD, iako su odobreni izuzeci. Napominje se da je 2008. godine pevačici Ejmi Vajnhaus odbijen ulazak zbog prethodne upotrebe droge, a da je muzičar Pite Doerti vraćen kući po istoj osnovi 2010. godine. Vajnhaus je na kraju dobila američku vizu.
Advokati vlade su saopštili da su carina i granična patrola odbili zahtev Heritidž fondacije, jer „nije dala pismeno ovlašćenje vojvode od Saseksa koje pokazuje da je on pristao na objavljivanje informacija o njemu“.
Pošto je zahtev odbijen, svaki pokušaj da se ubrza bi bio bespredmetan, kažu. Oni su, takođe, tvrdili da je bilo malo interesovanja medija za ovaj slučaj.
Berbok: NATO ne može da primi nove članice dok su usred rata
Preuzmite android aplikaciju.
