Vasa Stajić rođen je u Mokrinu 1878. godine, gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je upisao u Kikindi, ali ju je pohađao i u Sremskim Karlovcima, da bi diplomirao u Senju. Deo života proveo je u Novom Sadu, ali svojim radom najviše je „zadužio“ Srbe.
Bavio se mnogim stvarima i ostavio dubog trag kao istaknuti kulturni radnik, jer je kroz svoj život bio pisac, filozof, istoričar, sekretar i predsednik (kasnije doživotni) Matice srpske.
Skoro čitav život proveo je u ulozi učitelja, i to u Austrougarskoj, bilo u osnovnoj, srednjoj školi, ili „na ulici“, pa su brojni događaji iz njegovog života vezani upravo za taj period.
Iz Somborske škole proteran, umesto u južnu Ugarsku, đake odveo u Beograd
Kao učitelj u Somboru proveo je šest godina. Smenjen je jer je, kako kažu, na njegovim časovima raspravljano o „protivdržavnim temama“. Takođe, jednom prilikom đake je umesto na ekskurziju po južnoj Ugarskoj odveo u Beograd, gde su se upisivali u članove „Narodne odbrane“.
Takvi „ispadi“ odveli su ga u zatvor, gde je proveo nekoliko meseci.
Po preseljenju u Pančevo 1913, okupljao je narod i pričao o srpskoj istoriji, ljudskim i narodnim pravima
Obilazio je vojvođanska sela i gradove i prodavao srpske knjige, a okupljenom narodu pričao je o srpskoj istoriji i njenom značaju, čitao priče i poeziju, uz to im objašnjavajući koja prava treba da imaju svi ljudi i narodi.
Đake na Vidovdan odveo na Kosovo, da protestuju ispred konzulata Austrougarske
Jedan od smelijih poteza Vase Stajića bilo je organizovanje posete srpskih đaka iz Ugarske na Vidovdanske svečanosti na Kosovu i Metohiji. Tada je, zajedno sa đacima, protestovao ispred zgrade konzulata Austrougarske.
Na suđenju za „vođenje srpske revolucionarne omladine“ svu krivicu preuzeo na sebe, spasivši đake, a 10-godišnju kaznu skratio bekstvom
Zbog „vođenja srpske revolucionarne omladine“ uhapšen je 1914. godine, a suđeno mu je u Segedinu 1915. godine. Svu krivicu uzeo je na sebe i dobio 10 godina zatvora. Ipak, seleći se po zatvorima završio je u Sloveniji, odakle je uspeo da pobegne i sa lažnim pasošem stigne do Zagreba.
Nije bio omiljen nijednoj vlasti, znao je da tiranija nije povezana sa nacijom vladara, već pozicijom moći
Zalagao se za zajednički život velikog broja nacija u Vojvodini, toleranciju među ljudima, poštovanje različitih kultura
„Nisu Mađari Vojvodinu izgubili zato što bi ona bila srpska, nego zato što su bili vitezi grube sile, te odricali pravdu mnogim narodima Vojvodine“, pisao je u jednom članku 1920. godine, aludirajući da isto ne sme da se desi ni u Jugoslaviji.
Pre više od jednog veka prepoznao je veliku ulogu obrazovanja u društvu
„Neće vojska rešiti pitanje naše budućnosti, ona nas neće spasiti sramotne uloge potrošača, niti će nam otvoriti kolonije kuda bismo mi izvozili. Spas je naš vezan za nade koje smemo polagati u naučnike naše i mislioce, prirodnjake i industrijalce, u trgovce i inžinjere. I zato je naša glavna briga da obrazujemo što veći broj istinski stvaralačkih ljudi, pa i žena. I prva naša briga je škola“, napisao je u jednom članku.
Preminuo je 1947. godine na dan svog rođenja, a kao neko ko je proveo život boreći se za svoje ideale, znao je da stvari ne dolaze „same od sebe“
„Imajte više hrabrosti da kulturnu misao suprotstavite antikulturnoj i da joj pomognete do pobede. Naročito, ne kukajte i ne vajkajte se, nego se borite“
– Vasa Stajić
Preuzmite android aplikaciju.
