Novi Sad je oduvek bio vezan za svoje mostove. Ako se ima u vidu da je Novi Sad jednim delom nastao baš na mestu gde se nalazi zahvaljujući pontonskom mostu koji je vodio do Petrovaradinske tvrđave na suprotnoj obali, utoliko i ta vezanost za mostove jača.
Na žalost, više puta u svojoj istoriji naš grad je imao tu nesreću da bez njih ostaje, ali i sreću da vidi kako se ponovo uzdižu iz Dunava.
Jedan od tih mostova koji se ponovo uzdigao iz rečne grobnice je i drumsko-železnički most u Novom Sadu, poznatiji kao Žeželjev most.
Građen je (tada) revolucionarnom metodom, od prenapregnutog betona i čelične armature, a bio je dužine 377 metra i širine 20,1 metara, sa dva luka različitog raspona od 211 metara (što je bio evropski rekord) i 165,7 metara.
Izgrdnja mosta trajala je od 1957. do 1961. godine, po projektu inženjera Branka Žeželja, vrhunskog građevinskog inženjera i oca prenapregnutog betona na našim prostorima. Zbog primene izuzetnih novina u građenju mostova 1960. godine, Žeželj je u Rimu dobio priznanje na kongresu Svetskog udruženja za prednaprezanje.
U prvoj fazi su izgrađeni lukovi, a zatim je izgrađen kolovoz koji je „visio“ na čeličnim sajlama zakačenim za lukove mosta. Zbog izraženih sumnji u bezbednost mosta Žeželj se prilikom probe koja se sastojala od prelaska najtežeg teretnog voza preko mosta vozio čamcem ispod mosta kako bi svima pokazao kako veruje u svoje delo.
Svečano je pušten u saobraćaj i predat građanima na upotrebu 23. oktobra 1961. godine, na dan oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu. Preko ovog mosta je išla međunarodna pruga, kao i tranzitni put kroz Novi Sad.
Svojim monumentalnim izgledom, sa dva velika i masivna betonska luka koji spajaju obale Dunava, ovaj most odmah je postao deo panorame Novog Sada i čest motiv na fotografijama i razglednicama.
Generacije Novosađana su izazivale sudbinu prelazeći preko njegovih lukova, pa je čak postao i sinonim za dokazivanje hrabrosti među mladima. Kao da nije bilo dovoljno preći peške preko lukova, pojedini su išli uvek korak dalje izazivajući sudbinu.
Preko lukova su se vozili bicikli i motori, preko rešetkaste konstrukcije u sredini igrale su se vije, a posebno „veselo“ bi bilo kada bi naišao voz, pa se čitava konstrukcija mosta počela tresti. Uz sve to, kao vrhunac dokazivanja (ili ludosti, kako vam draže), ostao je zabeležen i prelazak jugićem preko lukova mosta. Prema gradskim pričama, u pripremi je bio i prelazak preko lukova mosta u Tamiću (malom kamionu), ali je policija, čuvši za to, ovu nameru na vreme osujetila.
Inače, zvanično ime ovog mosta je bilo Most bratstva i jedinstva, ali taj naziv nikada zapravo nije zaživeo među Novosađanima, koji su mu nadenuli ime Žeželjev most, po idejnom tvorcu projekta, prof. inž. Branku Žeželju.
Bilo kako bilo, Žeželjev most je na usluzi Novosađanima, ali i svim drugim putnicima bio sve do kobnog 23. aprila 1999. godine, kada je tokom NATO agresije na našu zemlju srušen.
No, treba istaći da se junački držao, da je gađan čak 12 puta i da je izdržao više direktnih udara krstarećih raketa, zadajući glavobolju agresorima. Prema priči koja se kasnije pojavila, a koja nikada nije i zvanično potvrđena, Žeželjev most je na kraju minirala i digla u vazduh naša vojska. Razlog je bio što je postojala realna opasnost da se most sruši u Dunav gotovo u jednom velikom komadu, čime bi se u znatnoj meri pregradila reka, te je postojala opasnost od izlivanja Dunava i poplava.
Tako je Novi Sad, na pragu 21. veka, ostao bez svih svojih mostova, a prelazak sa jedne na drugu obalu bio je moguć jedino alaskim barkama i skelom. Ne zna se za kojim mostom su Novosađani više tugovali, jer je svako bio povezan sa jednim od tri mosta na sebi svojstven način, bilo da je svakodnevno njime išao na posao, da ga vežu uspomene na neke nestašluke, za šetnju sa voljenom osobom preko mosta sa jedne obale na drugu…
Iako je vrlo brzo na stubovima nekadašnjeg Žeželjevog mosta podignut privremeni drumsko-železnički most, Novosađani će morati da čekaju punih 19 godina da bi na mestu Žeželjevog mosta bio podignut novi, trajni most.
Tek sa dolaskom vlasti, voljnih i sposobnih da iznesu do kraja čitav poduhvat oko izgradnje novog mosta pristupilo se realizaciji ovog strateškog projekta, od velikog značaja za Novi Sad, ali i za Republiku Srbiju.
Posle više od decenije, a nakon izrađene projektne dokumentacije, potpisivanja ugovora o izgradnji i finansiranju, novi most je počeo da se gradi 2012. godine.
Evropska unija je finansirala izgradnju Žeželjevog mosta sa 25 miliona evra, a isto toliko su zajedno dali pokrajina i grad, dok je država vanredno izdvojila nešto manje od pet miliona evra, kako bi sve bilo završeno, tako da je puna cena mosta izašla oko 54 miliona evra.
Novosađani su 1. septembra 2018. godine dobili na korišćenje novi Žeželjev most, koji se nalazi na pet stubova, dužine 474, a širine 31,45 metara, predviđen za železnički, automobilski, biciklistički i pešački saobraćaj.
Tako su na ovom mestu još jednom spojene obale Dunava, obale Bačke i Srema, utvrdivši svoju poziciju na koridoru 10, kao strateškoj saobraćajnoj tački Srbije.
Projektom, novi most je zadržao vizuelni identitet nekadašnjeg, s tim što su lukovi sastavljeni od čelika umesto od prenapregnutog betona. Takođe, kao i prethodni most koji se na tom mestu nalazio, sastoji se od dva luka, sa malim izmenama. Naime, jedan luk je dužine 219 metara i visine 42 metara i drugog od 177 metara dugačkog i 34 metara visokog.
Da bi putnički voz dosegao brzinu od 160 kilometara na sat ili teretni voz koji razvija brzinu od 120 kilometara na čas, most je rađen prema evropskom standardu i tehničkim uslovima nemačkih pruga. Završetkom ovog mosta je postignuta ponovna železnička spona između Beograda i Budimpešte, odnosno veza između Srbije i međunarodnog železničkog saobraćaja. Tako je ovaj most postao jedan od simbola modernog razvoja Republike Srbije.
I tako, dok su jedni mostove rušili, drugi su ih podizali. Značaj mostova nije samo u onom saobraćajnom smislu, da povežu dve obale, već i u onom mnogo većem i dubljem, da povežu ljude.
Novi most, opet nazvan Žeželjev (iako sada nema nikakve veze sa prof. inž. Brankom Žeželjem), odmah je prirastao za srce Novosađana. Preko dana se veliki beli lukovi uzdižu u visinu i upotpunjuju panoramu grada, dok noću, obasjani dekorativnom rasvetom predstavljaju pravi spektakl u tami.
Od proleća, pa do kasne jeseni, ovaj most je jedno od omiljenih mesta za fotografisanje. Nadrealna rešetkasta konstrukcija i veliki lukovi predstavljaju savršenu pozadinu za dobru fotografiju. Osim toga, sa ovog mosta moguće je posmatrati jedan od najlepših zalazaka sunca.
Na radost svih Novosađana, u planu su novi mostovi u Novom Sadu, a neki su već ušli u fazu izgradnje. Malo je reći da ih Novosađani sa velikim nestrpljenjem iščekuju, kada će ispisati neke nove priče i sećanja vezane za novosadske mostove.
Kako su Amerikanci, Fruška gora i Novosadski sajam uticali na razvoj turizma u Novom Sadu
Preuzmite android aplikaciju.
