Dvadeset kamenih stubova nosilo je nad širokom rekom drvenu konstrukciju, dužu od kilometra, preko koje će Trajan povesti 18.000 ratnika.
Sunce tek što je bilo odskočilo kad se tog prolećnog dana 105. godine nove ere car Trajan sa pratnjom uputio iz Dijane, svoje dunavske rezidencije, nekoliko kilometara putem niz desnu obalu reke do novosagrađenog mosta, na svečanost povodom njegovog osveštenja.
Sve vreme dok je sa čela kolone konjanika pozdravljao svoje legionare postavljene u špalir sve do samog mosta, rimski imperator nije skidao pogled sa veličanstvenog objekta kakav svet do tada nije video.
Dvadeset visokih kamenih stubova, obasjanih suncem, nosilo je nad širokom rekom drvenu konstrukciju, dugu više od jednog kilometra, preko koje će on, veliki vojskovođa, ubrzo povesti 18.000 ratnika u drugi pohod na nemirnu i preteću Dakiju, da sa te strane obezbedi mir svom carstvu.
„DOMINUS TRAIANO, PONTEM EST SUPER“, pozdravio je imperatora čuveni Apolodoriz Damaska, konstruktor i nadzornik gradnje mosta, predajući mu plan objekta kao simbol završetka njegove izgradnje.
Sledio je čin osveštenja mosta time što je Trajan izlio žrtvu levanicu iz patere (plitke činije), a potom, uz gromoglasne pozdrave svojih legionara, prešao na levu obalu Dunava.
Sigurno da tada nije izostalo divljenje lepoti i grandioznosti mosta, ali ni znanju graditelja i snazi Carstva da ga sagradi.
Danas, 19 vekova kasnije, u mogućnosti smo da, na osnovu sačuvanih dokumenata i obavljenih istraživanja, na licu mesta rekonstruišemo ove svečane trenutke, događaje koji su im prethodili, kao i sudbinu mosta tokom vremena sve do današnjih dana.
Preuzmite android aplikaciju.
