Двадесет камених стубова носило је над широком реком дрвену конструкцију, дужу од километра, преко које ће Трајан повести 18.000 ратника.
Сунце тек што је било одскочило кад се тог пролећног дана 105. године нове ере цар Трајан са пратњом упутио из Дијане, своје дунавске резиденције, неколико километара путем низ десну обалу реке до новосаграђеног моста, на свечаност поводом његовог освештења.
Све време док је са чела колоне коњаника поздрављао своје легионаре постављене у шпалир све до самог моста, римски император није скидао поглед са величанственог објекта какав свет до тада није видео.
Двадесет високих камених стубова, обасјаних сунцем, носило је над широком реком дрвену конструкцију, дугу више од једног километра, преко које ће он, велики војсковођа, убрзо повести 18.000 ратника у други поход на немирну и претећу Дакију, да са те стране обезбеди мир свом царству.
„DOMINUS TRAIANO, PONTEM EST SUPER“, поздравио је императора чувени Аполодориз Дамаска, конструктор и надзорник градње моста, предајући му план објекта као симбол завршетка његове изградње.
Следио је чин освештења моста тиме што је Трајан излио жртву леваницу из патере (плитке чиније), а потом, уз громогласне поздраве својих легионара, прешао на леву обалу Дунава.
Сигурно да тада није изостало дивљење лепоти и грандиозности моста, али ни знању градитеља и снази Царства да га сагради.
Данас, 19 векова касније, у могућности смо да, на основу сачуваних докумената и обављених истраживања, на лицу места реконструишемо ове свечане тренутке, догађаје који су им претходили, као и судбину моста током времена све до данашњих дана.
Преузмите андроид апликацију.
