На централном новосадском тргу, осим добро познатог споменика посвећеног Светозару Милетићу, некада се налазио још један споменик, а у питању је споменик Свето Тројство, који је пуних 167. година украшавао трг.
Такви, заветни споменици су подизани у знак захвалности за спас од опасне и заразне болести куге, која је харала овим просторима, али и као победнички израз поновног освајања подручја које се готово један и по век налазило под влашћу Османлија.
Новосадски споменик Свето Тројство постављен је 1781. године на данашњем Тргу слободе, тада познатом као Велика Пијаца (касније као Главни трг), а локација споменика је била између садашњег споменика Светозару Милетићу и Цркве имена Маријиног (Катедрала).
На споменику Светог Тројства, који је био постављен на најзначајнијем јавном простору у Новом Саду, били су обједињени профани и сакрални елементи. Поменути стуб је представљао особени споменик, који је, изузев примарног сакралног карактера, садржао и наглашене елементе политичких, односно идеолошких репрезентација – значајне личности из историјске прошлости Монархије у склопу композиције са религијским мотивима.
Споменик је саграђен од тврдог кречњака и црвеног мермера. Како кречњак баш и није захвалан за израду споменика, посебно оних који стоје на отвореном и који су изложени атмосферским утицајима, споменик је временом пропадао, па је 1866. године обновљен.
Што се изгледа тиче, био је веома специфичан, а по неким изворима, уникатан у целом Аустријском царству. Стилски гледано, овај споменик је био типичан пример западноевропског класицизма Луја XVI.
Висина споменика је била чак 20 метара, а био је састављен из четири дела. Сви делови били су китњасто украшени, са мноштвом статуа католичких светаца, мермерним венцима и разним другим детаљима.
У доњем делу стуба налазили су се ликови из аустријске и мађарске прошлости. Тако су, поред статуе аустријског цара, краља Угарске и Чешке, Леополда I, у оквиру споменика постојали и кипови мађарских краљева Светог Иштвана и Светог Ласла.
Кипови ових световних и политичких личности из прошлости, који су јасно наглашавали политичку и идеолошку поруку овог споменика, били су постављени уз статуе Девице Марије, Светих Апостола и Велике свете Терезе.
На врху стуба налазила се композиција која приказује Исуса Христа са крстом и Светим Духом, симболички представљеним у форми сунчевих зрака.
Споменик Светог Тројства је био јединствен сакрално-идеолошки монумент, којим се наглашавала синтеза прошлости и садашњости, односно сакралног и профаног аспекта власти, као симбола моћи и светости Хабзбуршке монархије
На велику жалост, није остало сачувано како се звао аутор споменика Свето Тројство, будући да је већи део градских списа и архиве изгорео током бомбардовања Новог Сада 1849. године.
Генерације Новосађана су се с поштовањем опходиле према споменику Светог Тројства.
Чак и када је српска војска ушла у град 1918. године, није дирала споменик, већ је само скинут аустроугарски грб и стављен српски, а тај српски грб скинули су Мађари 1941. године, током окупације, и поставили мађарски.
Споменик је преживео Други светски рат неоштећен, па ипак послератне власти су споменик Светог Тројства склониле, а званичан разлог за уклањање овог споменика је био тај да се добије већи простор на централном градском тргу. Наравно, стварни разлог због којег је споменик склоњен је његов религијско-политички карактер, који се није уклапао у званичну идеологију новостворене државе.
Након уклањања споменика са централног градског трга, прича о њему прелази у домен мистерије, будући да му се губи сваки траг, а временом се јавља више различитих прича где је (неславно) завршио.
Према једној, споменик је премештен на гробље на Телепу, где се временом, услед неодржавања, кречњак наводно распао. Према другој, партизани су желели да у постамент уграде звезду петокраку, али пошто то нису успели, одлучили су да униште споменик. Према трећој верзији, споменик је 1948. године демонтиран и пренет на Телеп у порту Цркве Свете Елизабете, где су 1969. године, током градње жупног дома ове цркве, делови срушеног споменика уграђени у његове темеље.
Међутим, ни за једну од прича не постоји писани траг, па ни потврда судбине споменика.
Данас су сви постојећи споменици Светог Тројства, који се налазе широм Европе, под заштитом УНЕСКО-а.
Било је неколико иницијатива да се споменици Светог Тројства који су некада постојали обнове. Тако је онај у Суботици, иначе први јавни споменик у овом граду, постављен 1815. године, па 1964. године уклоњен, рестауриран и поново враћен 2016. године.
У Новом Саду је у исто време када и у Суботици покренута иницијатива за поновно враћање споменика Светог Тројства на централни новосадски трг, али се од предлога није далеко одмакло. Томе је највише допринела чињеница да би новосадски споменик морао у целости да се направи од нуле, а такав подухват би био превише скуп.
Због тога је иницијатива за поновно постављање споменика Светог Тројства у Новом Саду остала само слово на папиру.
Треба истаћи да слични споменици широм Европе, осим што представљају туристичку знаменитост, такође представљају и значајну културно – историјску целину, те чувају сећање на значајне догађаје из историје неког града.
Преузмите андроид апликацију.
