Један од најзначајнијих објеката за српски народ налази се на Тргу слободе, на броју 5, а у питању је двоспратна зграда, позната под именом „Гранд хотел Мајер“ изграђена 1893. године.
На овом месту се налазила кафана „Зелени венац“, која се први пут помиње још 1754. године, када је забележено да је отворена у кући капетана Саве Николића.
Зграда је за оно време била пространа, са три собе, две коморе и кухињом на спрату и кафаном у приземљу. Обновљена је 1769. године, за тадашњег власника Сенатора Поузија. У кафани „Зелени венац“ играо се билијар, који је био веома популаран тих година, па су често организовани турнири у овој игри. Осим тога, точила се кафа, а око 50 гостију могло је да руча на овом месту.
Хотел је био знатно оштећен за време бомбардовања Новог Сада 1849. године, па је обновљен 1852. године. Тада су извршени обимни радови, па је у знатној мери проширен, те је добијено чак 20 гостинских соба, четири штале, два магацина и подрум.
Међутим, пред крај 19. века, ова зграда је у великој мери изгубила стари сјај, а гости су почели да је заобилазе, па је срушена и на њеном месту се одмах приступило изградњи новог здања.
Градња новог великог и луксузног хотела на овом месту је завршена 1893. за власнике Емерлиха и Регину Мајер, под именом „Гранд хотел Мајер“.
Нова зграда је имала два спрата и двосливни кров, на коме се налазила веома упечатљива купола. У приземљу главне фасаде су полукружно завршени отвори и рустично обрађено зидно платно.
Средиште фасаде је наглашено ризалитом, спратови су повезани вертикалама удвојених пиластера, који окружују балкон на првом спрату и троделне отворе на оба спрата. Десно и лево од ризалита су по четири вертикале отвора.
На равним површинама фасаде налази се разноврсна орнаментална декорација, у виду женских и мушких маски, листова биљака, плодова и шкољки.
Лазар Дунђерски је откупио хотел 1916. године, а 25. новембра 1918. године у великој сали хотела је одржана Велика народна скупштина присаједињења Војводине Србији.
Наиме, 25. новембра 1918. године, у Гранд хотелу Мајер окупило се 757 посланика из 211 општина Баната, Бачке и Барање (највише Срба – 578, затим 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, 3 Шокца, 2 Хрвата, али и 6 Немаца и 1 Мађар). Том приликом, Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи донела је акламацијом одлуку о отцепљењу од Угарске и прикључењу Србији.
Велика народна скупштина била је велики демократски искорак за то доба, будући да је била вишенационална и да је постојало опште право гласа. Посебну пажњу заслужује чињеница да су у доношењу ове историјске одлуке за српски народ учествовале и жене, њих седам, и то први пут у Европи.
Осим тога, Велика народна скупштина је изразила и очекивање да ће доћи до стварања заједничке југословенске државе, те формирала Велики народни савет и Народну управу, као органе власти на простору Баната, Бачке и Барање.
Пре нешто више од једног века, створена је нова реалност и исписане су странице историје које нам данас служе на част и понос. Остварен је вековни сан нашег народа о уједињењу, освојена је дуго сањана слобода и постављени су снажни темељи за будућност.
Сваког 25. новембра, Град Нови Сад одаје пошту славним прецима и традиционално обележава овај датум, значајан за државу Србију и целокупан српски народ.
Након првог светског рата име му је промењено у Хотел „Слобода“, а 1924. године у дворишту хотела отворен је биоскоп Одеон.
После Другог светског рата биоскоп је променио име у „Славица“, по првом послератном домаћем филму.
Хотел је радио све до 1953. када је претворен у Дом ЈНА, а биоскоп у дворишту постао познат као „Биоскоп Дома ЈНА“.
Данас се у овој згради налази банка.
Преузмите андроид апликацију.
