Bačku i Sremsku stranu obale kod Novog Sada dugo godina su povezivali pontonski mostovi, a prvi stalni most, po projektu Karla Baumana, podignut je 1883. godine kada je sagrađena železnička pruga Subotica–Zemun, a tom prilikom je prokopan i tunel (dug 341 m) kroz petrovaradinski greben.
Most je bio dug 432 m, u obliku izdužene grede i ležao je na šest stubova, četiri rečna i dva obalska, podignutih prema projektu francuskog Društva „Fives Litess“ iz Pariza. Od pet otvora među stubovima, četiri su imala jednak razmak, po 84 metra, dok je peti, koji se nalazio između trećeg i četvrtog stuba imao širinu od 96 metara.
Konstrukcija je bila od čelika, sa uspravnim i međusobno ojačanim nosačima, dok je na vrhovima bio povezan poprečnom metalnom konstrukcijom.
U vreme kada je sagrađen, ubrajan je među najveće železničke mostove u Evropi.
Ime je prvobitno dobio po austrijskom caru Francu Jozefu I, a od 1927. do rušenja 1941. godine nosio je ime po kraljeviću Andreju, trećem sinu jugoslovenskog kralja Aleksandra I.
Zanimljivo je da je prvobitno ovaj most bio predviđen samo za železnički saobraćaj, ali je Skupština grada 28. juna 1880. godine podnela zahtev da preko njega prelaze pešaci i kola. Vlada je delimično prihvatila predlog i dopustila samo pešački saobraćaj. Tako je ovaj most, osim železničkog koloseka imao i stazu za prelaz pešaka preko Dunava. Bio je osvetljen, najpre fenjerima koji su se nalazili na prilazu mostu, a kasnije, od 1911. godine, korišćeno je električno osvetljenje.
Kao takav, železnički most je na ovom mestu stajao gotovo 60 godina, sve do izbijanja Drugog svetskog rata.
Na veliku žalost, Most kraljevića Andreja srušen je da bi se sprečio prodor Nemaca u Novi Sad tokom Aprilskog rata 11. aprila 1941. godine, po nalogu Vojno-tehničke službe Novosadske armijske oblasti i kapetana Svetozara Popova. Bila su 23 časa i 48 minuta.
Ovaj most je obnovljen i pušten u saobraćaj 1942. godine, za vojne potrebe okupacione vojske, ali je ponovo srušen prilikom povlačenja Nemaca 22. 10. 1944, tako da je Novi Sad ponovo ostao bez svojih mostova.
Kako sudbina neki put zna da se poigra, dvadeset godina kasnije doći će do još jednog miniranja Mosta kraljevića Andreja, odnosno njegovih ostataka. Naime, u avgustu 1961. godine miniran je jedan od stubova nekadašnjeg železničkog mosta, koji je predstavljao „kost u grlu” dunavskim lađarima.
Prema pojedinim planovima, stubovi nekadašnjeg železničkog Mosta kraljevića Andreja čekaju izgradnju novog mosta koji bi trebalo da bude pešačko-biciklistički.
Iako je ideja o gradnji mosta u podnožju Petrovaradinske tvrđave rođena pre više decenija, a važeći planski osnov za njenu realizaciju donet 2010. godine, tek 2019. godine je sazrela politička volja da se ova ideja realizuje. Tada je i raspisan konkurs za izradu idejnog rešenja za ovaj most.
Od ponuđenih idejnih rešenja, izabrano je ono koje izgledom najviše podseća na nekadašnji Most kraljevića Andreja.
Osim toga, prema usvojenom projektu, most bi trebao da bude dugačak 450 metara, širok 12 metara, a iz grada će mu se pristupati sa lokacije smeštene na raskršću Bulevara cara Lazara sa Kejom žrtava racije i Sunčanim kejom.
Sa petrovaradinske strane most će preći preko Dunavskog bedema i „ući“ u tunel koji će voditi do lifta. Iz tunela će Novosađani i njihovi gosti liftom moći da se prevezu do platoa na Petrovaradinskoj tvrđavi, a takođe će im biti dostupno i stepenište.
Pešačke staze biće široke šest metara, a biciklistička tri metra. One će biti odvojene barijerama, kako bi se osiguralo da se staze koriste za svoju namenu.
Što se tiče materijala za izgradnju mosta, konstrukcija će biti čelična, a ograde staklene. Pod za pešake će biti od drveta, dok će biciklističke staze biti od tartana.
Malo je reći da građani Novog Sada jedva čekaju i unapred se raduju još jednom mostu preko Dunava.
Preuzmite android aplikaciju.
