Почетна > Србија
Србија

Приближавамо се цифри од 1.000 км ауто-путева и брзих саобраћајница

Србија је у последњих 10 година урадила много на развоју инфраструктуре, пре свега саобраћајне и комуналне, изјавио је за Танјуг министар грађевинарства Горан Весић и навео да је до 2012. наша земља имала 596 км ауто-путева, док се сада приближава цифри од 1.000 км.
Фото: Танјуг/Владимир Порчић

Када је о пругама реч да за разлику од 1976. до 2012, када није изграђен ниједан километар и ремонтован само 31 км, од 2012. до 2023. изграђено је 134,7 км нових пруга и реконструисан 781 км, рекао је Весић.

„Ми у овом тренутку градимо 475,9 км ауто-путева и брзих саобраћајница и пред потписивањем смо још три уговора, а то су уговори за саобраћајницу која повезује Сомбор, Кулу Врбас, Србобран, Нови и Стари Бечеј и Кикинду која је дуга 175 км, затим одвојак пута за Шабац и Бадовинце у дужини од 15 км, као и први део обилазнице око Крагујевца дуге 21 км, што је укупно скоро 210 км нових ауто-путева и брзих саобраћајница“, рекао је он.

Додао је да се планира изградња још 750 км ауто-путева и брзих саобраћајница, што ће учинити да цела Србија буде саобраћајно повезана а и да инвеститори лакше долазе и да се граде фабрике, развија туризам.

Говорећи о развоју железница, као другом начину саобраћајног повезивања, Весић је истакао да је затечена ситуација била још гора него код ауто-путева јер је од 1976. до 2012. године Србија није изградила ниједан км пруге а реконструисала је 31 км.

„Од 2012. до 2023. изграђено је 134,7 км нових прига а реконструисан 781 км. Сада први пут имамо брзу пругу између Београда и Новог Сада дужине 75 км, а до краја 2024. ће се завршити још 108 км брзе пруге, што значи да ћемо имати 183 км до Суботице“, навео је Весић.

Радимо 230 км ка Нишу и радиће се још 135 км пруге од Ниша према македонској граници, као и 90 км брзе пруге од Београда према Шиду и хрватској граници, додао је министар Весић.

Када је реч о авионском саобраћају и броју путника који се превози са аеродрома „Никола Тесла“ и „Константнин Велики“, министар је навео да је лане аеродром Никола Тесла опслужио 5,6 милиона путника и да се очекује да тај број ове године буде седам милиона путника.

„Са реконструкцијом терминала и полетно-слетном стазом капацитет аеродрома ће се повећати на 14 милиона путника. Ер Србија је лане отворила 15 нових линија, ове године 22 и тренутно је најбрже растућа регионална авио-компанија у Европи“ , каже Весић.

Илуструјући о каквом броју путника се ради, навео је да је ЈАТ, крајем осамдесетих година прошлог века, када је био у највећој експанзији имао око пет милиона путника и то у земљи која је имала 22 милиона становника.

Што се тиче нишког аеродрома „Константин Велики“, он је према Весићевим речима лане имао 389.000 путника, а очекује се да ће до краја ове године прећи цифру од 500. 000 путника.

Када је реч о даљим плановима, истакао је да размишља да предложи Влади Србије да се креира програм и тражи помоћ Европске уније за реконструкцију локалних путева, као и да ће се радити на прављену програма за водоснабдевање, као што је урађено за изградњу канализације.

Изградња канализације се одвија у оквиру програма „Чиста Србија“, а канализацију би требало да добије 2,3 милиона људи.
Говорећи о томе шта се у железничком саобраћају променило у последњих 10 година, Ненад Станисављевић из Инфраструктуре Железнице Србије за Танјуг је рекао да је пре 10 година железнички саобраћајни систем био пред одумирањем и гашењем.

„Имали смо пруге које су биле старе 100 година и нису биле реконструисане. Свака пруга и колосек требало би да се реконструишу на 25 година, а ми смо имали пруге које су биле готово неуопотребљиве, јер су четири пута одрадиле свој животни век. Зато је до 2012. године просечна брзина возова била свега 42 км на сат“, истакао је он.

Оценио је да се модернизација која се данас спроводи на железницама у Србији, може упоредити само са изградњом првих пруга с краја 19. века.

„Такав свеобухватни процес, толико километара, железница није имала готово 140 година колико српске железнице постоје“, нагласио је Станисављевић.

Просечна пензија ће од јануара премашити 45.700 динара

Преузмите андроид апликацију.