Они су израчунали да би им пензија била нижа од укупне суме новца коју би уплатили за стаж.
Од 2008. (када се пензијском фонду прикључио и фонд војних пензионера) до краја прошле године број најстаријих фонда самосталаца се дуплирао и уместо 50.959 у децембру 2022. их је било 107.963.
Пензионери фонда запослених су такође бројнији него пре 14 година и уместо 1.306.394 колико их је било тада, сада их је 1.401.675. У великом минусу је број пољопривредних пензионера. Од 222.986 пао је на 142.252, показују најновији статистички подаци Фонда за пензијско и инвалидско осигурање.
Овај пад броја земљорадничких пензија последица је тога, како се више пута чуло у јавности, што су израчунали да би им пензија после свих уплата стажа, била нижа од укупне суме новца коју би уплатили током радног века.
Сва уверавања надлежних претходног Министарства пољопривреде да ће се за њих наћи решење остала су на нивоу обећања.
Ако се погледа проценат учешћа пензионера у укупном броју, највише је старосних и оне чине 65 одсто, инвалидских је 14,5 и породичних 20 проценaта.
Истовремено је 2008. године број старосних био 55 одсто, инвалидских 22,9 и породичних 22,1. Јасно је колико су мере пооштрених услова за одлазак у инвалидску пензију смањиле број оних који по том основу хоће да се пензионишу.
Пензионерима се сигурно неће допасти подаци кретања просечне пензије у просечној заради за све категорије.
Према тој статистици 2008. просечна принадлежност у просечној плати учествовала је са 53,9 одсто а данас је то сведено на 41,9 процената.
Ако се однос зарада и пензија посматра по категоријама, примања најстаријих из фонда запослених са 59,2 одсто учешћа у 2008. пала су на 44,6 процената, самосталаца са 57,9 на 39,9 и пољопривредника са 22,1 на 18,1 одсто.
Direktor „Tiktoka”: ne delimo podatke korisnika s vlastima u Pekingu
Преузмите андроид апликацију.
