Орторексија се препознаје као поремећај у исхрани.
Здрава исхрана може довести до побољшања човековог здравља и представља својеврсно улагање у здравље и благостање.
Код неких људи, међутим, фокус на здраву храну може достићи такав интензитет да постане опсесиван и да прерасте у поремећај у исхрани познат као орторексија.
Ороторексија се може укратко описати овако: све што особа ради подређено је једном циљу а то је “здрава исхрана”.
Орторексија настаје онда када жеља за уносом здраве хране постане нездрава опсесија. Помно и упорно размишљање о уносу искључиво „чисте“, органске, здраве хране – само по себи није лоше, све дотле док не почне да се одражава на квалитет свакодневног живота и на функционисање особе, док не постане нездрава опсесија.
Иако орторексија није уврштена у званични ДСМ-5 пририучник менталних болести, стручњаци за менталне болести и поремећаје у исхрани је препознају као поремећај који може значајно да утиче на психофизичко здравље особе, а самим тим и на њено нормално функционисање.
За разлику од других поремећаја у исхрани као што су анорексија и булимија, орторексија се не односи на количину унесене хране, већ на квалитет хране. Фиксација није на губитку килограма по сваку цену, него је најчешће на квалитету хране која се уноси, на њеној „чистоћи”.
Доктор Стивен Братман о орторексији
Творац термина орторексија нервоза је доктор Стивен Братман који ју је дефинисао као“ нездраву опсесију за конзумирањем здраве хране”.
Сагледавајући свакодневно садржаје и резултате рада у пракси, Братман је временом схватио да је орторексија заправо поремећај у исхрани који може утицати на квалитет живота особе,па и на њено психо-физичко здравље.
Он указује на погрешну употребу термина “орторексија” као назива за све следбенике теорије здраве исхране. Како би то исправио Братман наглашава тачку разлике .Дакле, ентузијазам за здравом исхраном не постаје “орторексија” све дотле док се не достигне тачка када ентузијазам пређе у опсесију.
Братман описује орторексију као емоционално поремећен, самокажњавајући однос према храни. Наиме, овај однос према храни подразумева да особа постепено сужава број и врсте намирница које сматра прихватљивим. Како размишљање о здравој храни прераста у централну тему готово сваког тренутка у току дана, то у ствари постаје мач и штит којим се особа брани од сваке врсте тескобе.
Поред тога, постаје примарни извор самопоштовања ,вредности и смисла живљења. Тако долази до сужавања многих димензија живота, између осталог до социјалне изолације, психичких сметњи, физичких повреда. Дакле, потрага за здравом храном може постати нездрава.
Како настаје орторексија?
Развој орторексије се не дешава преко ноћи, већ је то процес који траје. Настанак орторексије зависи од више фактора: социјалних, личних и физичких.
У медијима су свакодневно присутни садржаји који пропагирају здрав живот и здраву исхрану као неизоставни део мисије “доживети стоту”. Када се нађе у вртлогу савета и информација о здравом животу, човек инстинктивно размишља о сопственој добробити и улагању у сопствено здравље, а поред осталог то укључује и здраву исхрану.
Мало по мало, жеља да се храни здраво постаје веома снажна, постепено се преноси на остале сегменте живота. Граница је невидљива, сасвим неприметно се из нормалног интересовања и опредељења особе да се храни здраво пређе у опсесију о здравој исхрани. Ођедном, на пример особа не жели да оде на ручак са пријатељима, избегава породична окупљања јер се они не хране здраво, а она се осећа нелагодно или чак узнемирено у тој ситуацији.
Убрзо све што чини или мисли бива подређено здравој исхрани и проводи сате у планирању својих оброка и исто толико у њиховој припреми. Уколико се догоди да којим случајем окуси храну која није “чиста”, тј. садржи нпр. Конзерванс, доживљава интензивну кривицу и себе на неки начин самокажњава, јавља се анксиозност, узнемиреност и по некад паника.У жељи да се храни здраво особа постепено избацује одређене врсте намирница, а посебно намирнице које су богате масноћама, шећером, протеинима и угљеним хидратима.
Симптоми – начин на који се испољава орторексија
Знакови који указују да особа има проблема са орторексијом се испољавају кроз одређено понашање и здравствене сметње. Ево неких симптома који упућују на постојање проблема са орторексијом:
1. Опсесивно и стално проверавање листе састојака и ознака на паковањима хране
2. Појачано интересовање за утицај различитих састојака и намирница на здравље
3. Избацивање из исхране све већег броја намирница попут шећера,угљених хидрата, млечних производа, меса, јаја и сл.
4. Одбијање да се макар проба нека друга врста хране и нсистирање на узимању само “чисте хране”, односно оне коју сматра здравом.
5. Необично и претерано интересовање за то шта особе из окружења једу.
6. Опсесивно претраживање интернет страница и праћење блогова о здравој храни
7. Велики број сати у дану проводи се у планирају и припремању оброка којима ће се послужити.
8. Појачана анксиозност и узнемиреност приликом случајног конзумирања “нездраве хране “, односно намирница које нису на листи здраве хране.
9. Могућа је, али и не мора бити присутна забринутост за изглед и телесну тежину.
Учесталост и фактори који доводе до настанка орторексије
Орторексија се чешће јавља код жена и није везана за одређене године старости, али је учесталија код девојчица на узрасту од 13 до 19 година. Девојчице у добу адолесценције су лак плен за орторексију. У том случају се орторексија развија у садејству са комплексним емотивним проблемима које особа потискује, а адолесценти их имају свакако на претек.
Услед притисака и захтева из социјалне средине, сталних наметања стандарда, модних трендова и наглашавања важности спољашњег изгледа, жеље да се буде део групе, да буду популарне, девојчице своју пажњу са проблема адолесценције и сазревања усмеравају на здраву исхрану.
Њихова одлука да се хране здраво олакшава њихово трагање за идентитетом. Поред тога, под паролом здраве хране оне заправо желе да дискретно контролишу своју телесну тежину или да је смање. Тада орторексија заправо представља споредни улаз за анорексију, далеко озбиљнији и опаснији проблем.
У повећаном ризику од орторексије су адолесцент који су заговорници вегетаријанске исхране. Наравно, овде не треба бити искључив,и ово не значи да сви који су се определили за вегетаријански начин исхране имају орторексију. Неопходно је садејство бројних фактора да би се развила орторексија.
Ризик повећава и склоност особе ка екстремним понашањима у прошлости која је део њиховог обрасца понашања, као и склоност да храну користе као брану од повећане емоционалне патње. На пример, једу превише или нимало када су тужни или нерасположени, храном затрпавају патњуили умирују анксиозност.
На званичној интернет страници Америчког Центра за откривање поремећаја у исхрани као пресудни фактори у развоју орторексије наводе се:
1. Доживљена траума у прошлости
2. Нерешени лични сукоби и нефункционалне емотивне везе
3. Недостатак самопоуздања
4. Склоност перфекционизму
5. Искуство са бројним дијетама
6. Злоупотреба супстанци и склоност зависном понашању
7. Гастроинтестиналне сметње: надутост, затвор, дијареје
8. Низак ниво тестостерона код мушкараца
9. Опседнутост вежбањем и физичким активностима
10. Проблеми са функционисањем бубрега и нарушена равнотежа електролита у организму.
Често се дешава да се орторексија јавља у комбинацији са опсесивно-компулсивним поремећајем, депресијом и/или анксиозношћу.
Лечење
Како још увек не постоји јединствени критеријум за дијагностику орторексије, тешко је проценити коликио особа се бори са овим сметњама. Због комплексне манифестације симптома тешко је утврдити да ли је орторексија независтан поремећај или је симптом анорексије, булимије или ОКП-а. Пракса је показала да је орторексија учесталија код особа са овим сметњама.
Ипак,иако није званична болест, нелечење и игнорисање орторексије временом доводи до озбиљног оштећења здравља. Као и код других поремећаја, најпре је важно освестити проблем и разумети узроке и околности настанка орторексије.
У пракси се особе са овим проблемом најчешће лече кроз индивидуалну и групну психотерапију, уз пажљиво контролисано увођење појединих група намирница, (и то оних намирница које изазивају повећање страха, анксиозности и стрепње код пацијента).
Циљ лечења је да кроз психотерапију особа схвати и прихвати да је сасвим у реду бити несавршен, погрешити по некад, да је у реду имати проблем, да увек постоји решење. Током психотерапије особа постепено повећава праг толеранције на фрустрацију, учи да разуме своја осећања и да се носи са својим емоционалним проблемима на конструктиван начин, без њиховог премештања на територју исхране. Када се јавља у склопу анорексије, онда лечење укључује и третмане за повећање телесне тежине.
На крају треба нагласити да постојање орторексије не треба игнорисати јер орторексија може бити “споредан улаз” за анорексију, булимију, ОКП, депресију и бројне друге сметње.
Зато, уколико код себе препознајете неке од симптома ортрексије, обратите се за помоћ и подршку. Не допустите да храна буде замена за вашу емоционалну глад или решење проблема, јер наизглед улагање у здравље може на крају да доведе до проблема који ће Вас управо коштати здравља.
Ukoliko ne možete da kontrolišete glad, ova namirnica je idealna pred spavanje
Преузмите андроид апликацију.
