Predrag Peđa Vranešević, poznat po sastavu Laboratorija zvuka, koju je osnovao sa bratom Mladenom, preminuo je posle duge i teške bolesti.
Ostaje upamćen kao jedna od najkreativnijih ličnosti moderne novosadske kulturne scene, koja se formirala tokom šezdesetih i sedamdesetih, inspirisana podjednako popularnom muzikom svog doba i avangardnom umetnošću. Njegov veliki opus obuhvata inovativnu rok, filmsku i pozorišnu muziku, kao i scenska dela.
U javnosti se prvi put pojavljuje tokom šezdesetih kao član rane beogradske rokenrol grupe The Best Nothing, ali široj javnosti bio je poznat pre svega kao jedan od osnivača popularnog sastava „Laboratorija zvuka“, zajedno sa bratom Mladenom – Batom (objavili su 3 albuma u periodu 1978-1986, uz povratnički 1996).
Njegova bogata karijera takođe obuhvata i konceptualnu umetnost, vezanu za novosadsku Tribinu mladih, gde je početkom sedamdesetih zajedno sa Miroslavom Mandićem bio urednik filmskog programa.
Odatle je došlo nadahnuće za konceptualan pristup u radu „Laboratorije…“, koja je predstavljala duhovito i nekonvencionalno osveženje u jugoslovenskoj pop muzici.
Zajedno sa bratom Mladenom, sarađuje sa nekima od najsmelijih reditelja sa naših prostora – Karpom Aćimovićem Godinom i Želimirom Žilnikom, kao i sa Draganom Kresojom – radio je muziku za uspešne i nagrađivane filmove: „Splav Meduze“, „Oktoberfest“, „Još ovaj put“, „Pun mesec nad Beogradom“, „Original falsifikata“, „Kraj rata“, te „Artificial Paradise / Umetni raj“, koji je poslednji film iz jugoslavije prikazan na Kanskom festivalu.
Publika takođe pamti muziku za popularne TV serije „Poletarac“, „Fore i fazoni“, „Varošarije“, „Priče iz Nepričave“.
Sa rediteljem Želimirom Žilnikom, Peđa je bio koautor „Gastarbajter opere“ u Srpskom narodnom pozorištu, koja je sa velikim uspehom izvođena više sezona.
Pisao je takođe muziku za pozorište, sarađujući između ostalih reditelja i sa Dejanom Mijačem, Dimitrijem Đurkovićem, Vidom Ognjenović, Paolom Mađelijem i Duškom Jovanovićem, u predstavama kao što su „Smrt trgovačkog putnika“, „Oluja“, „Prenoćište“, „Obešenjak“ i druge, koje su izvođene u Narodnom pozorištu u Beogradu i Sarajevu, Beogradskom dramskom, Pozorištu „Duško Radović“ i svim većim teatrima sa prostora Jugoslavije.
Veliku pažnju publike i medija braća Vranešević izazvali su 1984. u Londonu, nastupajući pet večeri za redom u prestižnom Institutu savremene umetnosti (ICA) sa muzičko-tekstualno-vizuelnim performansom pod nazivom „Uzjahati konja svetog Marka“.
Za umetnički rad i doprinos nagrađeni su „Bronzanim Zmajem“ u Krakovu i zlatnim medaljama i nagradama za životno delo na Festivalu dokumentarnog i kratkog igranog filma u Beogradu, koju je Peđa dobio 2007.
Peđa Vranešević je 1972. diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Do 1981. radio je u novosadskom „Urbisu“ (jedan od najznačajnijih stručnih poduhvata bilo mu je urbanističko i prostorno rešenje Novog naselja), a zatim prelazi u slobodne umetnike, da bi se 1990. zaposlio se kao muzički urednik u Radio televiziji Novi Sad.
Bio je još donedavno muzički aktivan, praveći novu muziku iz ličnog zadovoljstva i objavljivao na YouTube.
Kao što je rekao u jednom intervjuu: „Zastupam tezu da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju“.
Preuzmite android aplikaciju.
