Proslavljeni srpski trener Dušan Duda Ivković preminuo je u 78. godini.
Tužna vest probudila je Srbiju u četvrtak.
Dušan Duda Ivković je preminuo, a vest potvrdio prvi čovek Radničkog sa Crvenog krsta:
„U šest časova i 50 minuta Dušan je preminuo u bolnici u Beogradu od posledica vode u plućima i herpesa“, rekao je kratko Goran Kalinić.
Kada se nađete među ljubiteljima košarke bilo gde u Evropi i spomenete Dušana Ivkovića o njemu se uvek govorilo sa velikim poštovanjem.
„Dudi ne možete da priđete sa leđa u kafiću ili restoranu, takvo nepoštovanje je nedopustivo“, rekao mi je jedan turski skaut kada smo razgovarali o Ivkoviću pre nekoliko godina.
Duda je svoj život posvetio košarci, a dugo je bio igrač Radničkog sa Crvenog krsta, potom i trener ekipe na početku, ispostaviće se, veličanstvene karijere u evropskim okvirima.
U januaru mesecu, gospodin Ivković je dobio nagradu za životno delo povodom 100 godina postojanja Radničkog:
„Želim da se zahvalim na ovom velikom odlikovanju. U ovih 100 godina je iblo sigurno mnogo sportista, funkcionera, navijača koji su zaslužili makar slično odlikovanje. Napomenuo sam mojim saradnicima, ja sam vrhunske sportske rezultate ostvario sa nacionalnim selekcijama i drugim klubovima. Možda je ovo odlikovanje za vernost“, rekao je Ivković i dodao:
„Obeležićemo 100 godina Radničkog. Nećemo se zadovoljiti plaketama. Treba da se trudimo da napravimo Radnički koji će funkcionisati narednih 100 godina. Da bi funkcinonisao, da bi ponudili omladini jedan ovakav velelpan objekat, sigurno ne bi ni pomislili“.
Preminuo Dušan Duda Ivković (1943-2021)
Proslavljeni selektor reprezentacije Jugoslavije i Srbije, jedan od najboljih trenera u istoriji svetske košarke Dušan Duda Ivković, preminuo je u Beogradu u 78. godini. pic.twitter.com/Xb2AjGKyOu
— Košarkaški savez SRB (@KSSrbije) September 16, 2021
Kažu da je KK Partizan postao sila sedamdesetih godina, a Duda Ivković je učestvovao kod prva dva osvojena evropska trofeja.
Prvi je bio 1978. godine kada su crno-beli igrali u Kupu Koraća i tada su u dvorani „Borik“ pred oko 7.000 gledalaca porazili sarajevsku Bosnu sa 117:110 i to posle produžetaka, pošto je u regularnom delu je rezultat glasio 101:101.
Glavni trener je tada bio Ranko Žeravica, a njegov pomoćnik Dušan Duda Ivković.
Igrač utakmice bio je Dražen Dalipagić, koji je imao jedno od svojih poznatih šuterskih večeri i zaustavio se na broju od 48 poena, što je ostao apsolutni rekord u finalima ovog takmičenja. Uspešno su ga pratili Dragan Kićanović sa 33 i Miodrag Miško Marić sa 21 poenom.
U poraženoj ekipi, Mirza Delibašić je ubacio 32, Žarko Varajić 22, a Ratko Radovanović 20 poena. Varajić i Radovanović su zbog pet ličnih grešaka morali ranije da napuste igru, što je košarkašima Partizana znatno olakšalo posao u produžetku.
„Posao u Partizanu 1978. bio je moj prvi samostalni. Oko Praje i Kiće bila je nezdrava konkurencija koju su pravili ljudi iz rukovodstva. Tako se desilo da, dok je Dalipagić bio u vojsci, mi sa mladim timom osvojimo duplu krunu i Kup Radivoja Koraća. Kada se on vratio, pokupio se Kićanović i otišao u armiju, a potom u Italiju. Našao sam se u toj podeli. Imao sam sreću da ih treniram, ali ne i dovoljno autoriteta i drskosti prema upravi da presečem to što se dešavalo“, rekao je Duda Ivković jednom prilikom.
Naime, u tom periodu, tačnije od 1976. do 1980. bio je selektor u mlađim selekcijama Jugoslavije. Na evropskim prvenstvima je osvojio tri medalje: srebro za kadete (1977) i juniore (1980) i bronzu za juniore (1978).
Verovatno i najveći uspeh u njegovoj karijeri, ma koliko god to bilo nezahvalno reći, bilo je Evropsko prvenstvo u Atini 1995. godine kada je Jugoslavija osvojila zlatnu medalju.
Tada je tim Jugoslavije pobedio Litvaniju sa 96:90 u onom čuvenom finalu.
Danas imamo tu tradiciju dočekivanja sportista na balkonu Skupštine grada, a ona se neguje upravo od 1995. godine kada je selekcija Jugoslavije po prvi put nakon sankcija dobila šansu da učestvuje na jednom šampionatu.
„Jedan od najtežih trenutaka u mojoj karijeri bio je onaj kada sam momcima morao da saopštim da nećemo učestvovati na Olimpijadi 1992“, rekao je jednom prilikom Dušan Ivković.
„Da se te ’95. nismo vratili na košarkašku mapu, verovatno to ne bismo do dan-danas. Ne bi nas bilo ni ’96. u Atlanti, ni posle toga, bio bi kolaps. To su bile vanredne kvalifikacije, bio sam već četiri godine selektor tima koji ne igra ili igra neke utakmice kao Ol star selekcija. Bora (Stanković) je tad sigurno prekršio neka takmičarska pravila, nije bilo ranije predviđenog modela da se bilo ko odjednom pojavi na kvalifikacijama. Ali je postupio emotivno, jednostavno nije hteo da dozvoli da se ta sjajna generacija košarkaša ugasi, a da se nigde ne pojavi. Bez obzira što su mu to posle mnogi zamerali, on je to uradio za svoju zemlju i siguran sam da to niko drugi na njegovom mestu ne bi smeo da uradi. A posle toga smo bili srebrni u Atlanti ’96, zlatni na EP ’97. u Barseloni i na Mundobasketu u Atini ’98“, rekao je Ivković u jednom intervjuu.
Bilo je tu i problema, Dudina supruga je čak bila gotovo pretučena nakon proglašenja pobednika:
„Bili smo u hotelu „Karavel“. Napravljena je tako napeta atmosfera, koju je formirao Košarkaški savez Grčke, jer smo ih dva puta pobedili. Posle finala i slavlja nad Litvanijom došla mi je žena, gotovo prebijena u publici posle onog proglašenja. Ostanemo mi prisebni i, naravno, te noći nema spavanja. Sedeli smo kod šanka Dragan Kićanović, Željko Obradović, Vesko Barović i ja sa još nekim društvom. Polako sviće, a Hrvati idu gotovo na prstima, valjda su imali rani avion. Kažem im: „Šta je, bre, purgeri, dođite ovamo na piće, šta se šunjate…“ Niko se nije javio“, objasnio je Ivković.
Hrvati su sišli sa postolja, odbivši da budu na istom sa Srbima i Ivković se toga prisetio u jednom intervjuu:
„To Evropsko prvenstvo 1995. bilo je direktno vezano za političku direktivu. Čuli smo u svlačionici pored nas kapitena Hrvatske Stojka Vrankovića kako kaže: „Sad je momenat da napustimo postolje.“ Ne bi to on rekao bez naređenja iz vrha. Meni je to bilo smešno. Sama ta Atina i kasnije čuveni balkon, o tome sam mnogo puta govorio, uspostavili smo to u vrlo teškim uslovima. Posle rata u Jugoslaviji nisam održavao prevelike kontakte. Jedino sam nedavno imao susret sa Dinom Rađom u Atini i tokom prijema u Kuću slavnih sa Tonijem Kukočem. I zaista, kao da se nikada nismo ni odvajali“ zaključio je proslavljeni srpski stručnjak.
Yougoslavie-Lituanie (EuroBasket 1995, Finale) : du fantastique duel Marciulonis-Djordjevic… https://t.co/leXA4IAE83pic.twitter.com/poULoF2AxH
— B-Rise Basket (@BRise2017) September 1, 2017
Duda je sa Olimpijakosom u dva navrata bio šampion Evrope. Evroligu je prvi put sa grčkim velikanom osvojio 1997. godine, a drugi put 2012. godine i ostavio neizbrisiv trag.
Na dan njegove smrti u Beogradu se održava oproštajni meč Novice Veličkovića, čoveka koga je Duda trenirao u reprezentaciji Srbije.
Meč se održava između Partizana i Anadolu Efesa, dve ekipe koje je Duda trenirao tokom karijere…
Dudin oproštajni meč se igrao u Atini, u dvorani ‘Mira i prijateljstva’, završena je na 28. sekundi do kraja meča, pošto to simoblizuje 28 trofeja koliko je Dušan Duda Ivković osvojio u karijeri.
Dudi nikada nećemo moći dovoljno da zahvalimo za sve što je uradio za srpsku košarku, pa ni 100 ovakvih tekstova ne bi moglo da dočara veličinu jednog takvog trenera.
„Pokorio“ je svako takmičenje u kom bi se našao, pa je s pravom imenovan među 50 ljudi koji su najviše doprineli razvoju Evrolige, ali i evropske košarke, član je i FIBA Kuće slavnih i nominovan za ulazak u Springfildovu Kuću slavnih.
Nikola Tesla mu je predak, pošto je njegova baka rođena sestra Tesline majke.
„Moja baka Olga Mandić i Đuka, majka Nikole Tesle, jesu sestre. Jako sam ponosan na svoje porodično stablo, ali mi je pomalo neprijatno da pričam o tome, reći će neko da svojatam takvu ličnost“, rekao je Ivković.
Neka počiva u miru.
Preuzmite androidaplikaciju.
