У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ, у четвртак, 5. јуна у 18 часова, биће приказане две премијерне пројекције документарног филма „Григорије и Игњатије Трагична судбина књижевника Григорија Божовићаˮ.
Публика ће имати прилику да погледа филм у Културној станици Свилара у Новом Саду (Ђорђа Рајковића 6б), који ће се истовремено приказивати и у Дому културе „Стари Колашинˮ у Зубином Потоку.
Филм на документаран начин приказује живот и рад једног од најзначајнијих српских књижевника пореклом са Косова и Метохије, који је имао важну улогу у политичком и културном животу у првој половини двадесетог века.
Григорије Божовић је био један од најзначајнијих српских књижевника између два рата. Рођен је у Ибарском Колашину (Косово и Метохија), 1879. године, на дан мученика Игњатија Богоносца, а погубљен и страдао мученичком смрћу на исти дан 1945. године.
Образовање је стицао у Косовској Митровици, Дубоком Потоку, Призрену и Москви, а завршио је и чувену Московску духовну академију (1905), одбранивши дисертацију „Сава Немањић – први архиепископ и просветитељ Србијеˮ.
Након тога био је професор у Призрену и Битољу, а бавио се и националним радом, политиком и новинарством. Између два рата објавио је четрнаест књига приповедака и путописа. Био је један од најбољих репортера „Политикеˮ. На предлог Исидоре Секулић постао је председник српског ПЕН-центра. Јунаци његове прозе потичу са свих српских простора, од Пелагоније до Далмације.
Обављао је и важне црквене дужности. Након оставке митрополита рашко-призренског Нићифора, 1911. године. постаје члан Епархијског одбора и преузима вођење Епархије рашко-призренске.
Краљ Александар именује га за члана Патријаршијског савета, уз сагласност патријарха Варнаве, а 1. јуна 1934. године, изабран је за члана заменика Патријаршијског управног одбора. Био је један од челника Православног народног одбора, који је Свети архијерејски синод основао 1937. године са циљем борбе против Конкордата. Када је овај споразум одбачен, Божовић се повукао из јавног живота.
Обављао је и дужност председника Академије седам уметности, коју је 1933. године основао познати београдски књижар и издавач Геца Кон. Погубљен је на самом крају Другог светског рата и не зна му се гробно место.
Филм је сниман на различитим локацијама и просторима – вили ,,Белило 69ˮ, Патријаршијском подруму, Еко Ресорту,
Коњичком клубу ,,Петрасˮ, Петроварадинској Тврђави и Свечаној сали Карловачке гимназије.
Сценарио: проф. др Драгиша Бојовић
Режија: проф. др Драган Стојменовић
Сниматељ: проф. Јован Милинов
Продуцент: Дејан Чавић
Извршни продуцент: Теодор Чавић
Глумци: Југослав Крајнов, Милош Мацура, Ненад Пећинар и Аљоша Ђидић
Копродукција: Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ, Сцорпион Продуцтион, Агенција Каришик.
Десети јубиларни Урбани бувљак у Кинеској четврти поводом Светског дана заштите животне средине
Преузмите андроид апликацију.
