У нацрту годишњег извештаја о КиМ, који је сачинила известилац из редова Зелених Виола фон Крамон, посланици Европског парламента поднели су укупно 305 амандмана.
О овим амандманима и о тексту у целини гласаће се 26. априла на седници скупштинског одбора за спољне послове, док у мају извештај мора да иде на усвајање на пленарној седници Европског парламента, пренела је приштинска Коха.
Очекује се да ће велики број амандмана бити одбијен или повучен, јер се односе на процес либерализације визног режима за такозвано Косово.
Овај процес је већ закључен у Европском парламенту, усвајањем коначне одлуке и потписивањем правног акта, које је 19. априла донето између Европског парламента и Савета ЕУ, наводи лист.
Има, међутим и амандмана посланика крајње деснице, који захтевају да не дође до либерализације визног режима, али и процеса проширења ЕУ, јер, према њима, представљају опасност за ЕУ.
На пример, немачки посланик из редова десничарске странке Алтернатива за Немачку, Бернхард Зимниок, у параграфу где се наводи да се „проширење ЕУ показало као најбоље средство за ширење мира у Европи је предложио да се каже да се експанзија „показала као једна од најдестабилизујућих политика у последњих 30 година“.
Посланици екстремне деснице из Француске Жан Лин Лакапел и Тијери Маријани предложили су да се у тексту извештаја о такозваном Косову наведе да је оно „дало Сирији и Ираку највећи број џихадиста из Европе, у поређењу са бројем становника“.
Посланици ових струја су и раније у извештају покушавали да представе такозвано Косово као земљу из које долази опасност по безбедност Европе, али такви напори нису наишли на подршку већине у Европском парламенту.
Као и претходних година, постоји велики број амандмана које су изнели посланици који долазе из земаља које нису признале независност такозваног Косова, посебно Шпаније, преко којих се тражи да се уклоне сви делови текста у коме се такозвано Косово помиње као суверен и независна држава.
У претходним покушајима такви захтеви су одбијани, јер се у Европском парламенту одлуке доносе већином гласова и постоји велика већина која подржава суверенитет такозваног Косова.
Штавише, и овога пута се очекује да ће текст овог извештаја позвати пет земаља ЕУ које нису признале Косово – Шпанију, Словачку, Румунију, Грчку и Кипар – да то учине.
Текст нацрта извештаја, који је изнела Фон Крамон, садржи опште тачке сличне извештајима из протеклих година, али узима у обзир и развој догађаја који су се десили у међувремену.
Када је реч о дијалогу Београда и Приштине за нормализацију односа, који се одвија уз посредовање ЕУ у Бриселу, понавља се позив да се обе стране ангажују у духу компромиса, да постигну „свеобухватан, правно обавезујући споразум за нормализацију односа, заснованих на међусобном признавању, у складу са међународним правом“.
Позива се и на примену свих до сада постигнутих договора у дијалогу, укључујући и онај за формирање Заједнице српских општина.
Европски парламент у тексту поздравља апликацију такозваног Косова за чланство у ЕУ, која одражава проевропску оријентацију његових грађана и јасно геополитичко опредељење.
Поздравља се и дуго очекивани споразум о либерализацији виза за грађане такозваног Косова.
Европски парламент, такође, подржава захтев такозваног Косова за чланство у Савету Европе и план земље да буде укључена у програм НАТО Партнерство за мир.
У тексту се поздравља посвећеност борби против корупције и организованог криминала, али се изражава забринутост за стање у правосуђу на такозваном Косову, које, према тексту, „и даље буде неефикасно и подложно непотребном политичком мешању“.
Изражава се и забринутост због кампања напада на истраживачке новинаре, конкретно, изражава се забринутост због недостатка слободе изражавања на северу КиМ и оштро осуђује нападе на тамошње новинаре.
Преузмите андроид апликацију.
