У петак, 13. јануара, са почетком у 19:00 сати, проф. др Игор Борозан одржаће у Галерији матице српске предавање под називом Урош Предић. Рецепција, живот и дело.
Извод из предавања:
„Након периода формирања у Орловату, Бечу и Београду, Урош Предић се трајно преселио у српску престоницу 1909. године.
Предићев живот се коначно заокружио. Недуго по смрти вољене мајке и дугог периода сете, Предић је у раду пронашао излаз из душевног стања опхрваног елегијом и тугом. У свом београдском атељеу у Светогорској улици, Предић је наставио да са несмањеним ентузијазмом континуирано ствара ликовна дела. Варирање познатих тема и непрегледни број портрета представника српског грађанства, као и ликовно уобличавање бројних иконостаса није довело до окоштавања његовог сликарства, о чему сведочи и велики број изузетно инвентивних дела.
Бројне слике изведене у славу вере и нације, велики број репрезентативних владарских портрета, као и низ монументалних религиозних композиција су манифестовали сликареву способност да у озбиљном животном добу наслика неке од кључних слика српског сликарства, од којих су неке стекле и статус патриотских икона.
Сликар рођен у Аустријском царству, школован у Двојној монархији, који је стварао и живео у Краљевини Србији, а потом и у Краљевини СХС/Југославији окончао је своје дуго животно путовање у Федеративној Републици Југославији 1953. године, протоком времена стекао је статус класика, и то вероватно првог и последњег у српском сликарству.“
Већ следећег дана, 14. јануара у 13:00 и у 17:00 сати организовано је ауторско вођење кроз изложбу, као пратећи програм изложбе Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности. Кроз изложбу води др Снежана Мишић, музејска саветница и ауторка изложбе, а вођење у 17:00 ће бити симултано превођено на знаковни језик.
Извод из предавања:
Стварајући непрекидно више од осам деценија, Урош Предић је оставио изузетно богат уметнички опус са преко 1700 дела, у којем је остварио високе домете.
Изложба Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности обухвата преко 140 експоната ‒ више од 100 Предићевих дела, документарну грађу о уметниковом животу, његове портрете које су начинили пријатељи уметници, као и документарни филм у режији Блажа Поповића.
Под Галеријским кровом окупила су се уметничка дела из различитих колекција из земље и иностранства која ће публици пружити увид у животне, стваралачке и тематске просторе Уроша Предића. Поред уметничких дела из Народног музеја Србије, Народног музеја Зрењанин, Матице српске, Музеја Српске православне цркве, Музеја града Београда, Факултета ликовних уметности у Београду, Националног музеја модерне умјетности из Загреба, и многих других, на изложби се налазе и дела из приватних колекција од којих већина до сада није била излагана па самим тим ни доступна широј јавности.
Кроз неколико целина: анегдотски и социјални жанр, религиозно сликарство, портрети, теме из националне историје, везе са Матицом српском, представиће се Предићева основна тематска опредељења. Међу изложеним сликама су и оне кључне, најпознатије: Девојка на студенцу, Косовка девојка, Надурена девојчица, Весела браћа, Сироче на мајчином гробу, Херцеговачки бегунци и многе друге.
Koja ulica se zvala „Paradajzova“ i koji su ostali nekadašnji nazivi novosadskih ulica?
Преузмите андроид апликацију.
