Na putovanje, u potrazi za znanjem, glumci Pozorišta mladih i reditelj Kokan Mladenović vode publiku s predstavom “Guliverova putovanja”, inspirisanom poznatim romanom Džonatana Svifta, koja će premijerno biti izvedena 7. maja na otvorenom, na pet punktova od Dunavske ulice, do igrališta iza Pozorišta mladih.
Guliver će biti granginjol lutka, kojom će upravljati nekoliko glumaca, a publika će imati ulogu Liliputanaca.
„Guliverova putovanja su putovanja svih nas. Njegove čarobne ekspedicije u egzotične predele jesu naše suočavanje sa stranim kulturama, na prvi pogled zastrašujućim i različitim, ali pri dubljem upoznavanju i otvorenom umu razoružavajuće sličnim našim sopstvenim iskustvima“ – napominje Nina Plavanjac, dramaturg ove predstave.
„Opasnosti i izazovi na Guliverovnim putovanjima su iskušenja i etičke dileme, sa kojima se borimo u svakodnevnom životu. Lična transformacija koju putovanje budi i zahteva je naše odrastanje i sazrevanje. Čudesni predeli i likovi, sa kojima nas upoznaje Guliver, su istraživanje sveta u kojem realno živimo: onog nepoštenog, surovog i besmislenog u njemu – poput rata, siromaštva, izdaje, i onog najboljeg u njemu – ljubavi, prijateljstva, empatije, znanja.“
Pet avantura, po rečima Nine Plavanjac, ne pripada samo Guliveru. To je iskustvo zajedništva i samospoznaje.
„Na kraju, Guliver nam poklanja još jednu avanturu, na koju moramo da se otisnemo bez njega. Šesta avantura je sve što smo kroz proces putovanja zajedno stekli, učinili i naučili, ali i sve što našu budućnost tek čeka da sami istražimo i spoznamo“, ističe Nina Plavanjac.
Glumac Aleksa Ilić, Guliver u ovoj predstavi, smatra da dečja mašta može svašta, i ne čini mu se da je ona danas nestala.
„Ona je vrlo živa i verujem da će deca, na svoj način, dodatno domaštavati našeg “Gulivera” koga smo mi pozorišnim sredstvima uistinu raskošno osmislili. Svetovi kroz koje prolazi Guliver jesu čudesna prostranstva, koja, kao da je neki veliki slikar naslikao. Ti začudni prostori mogu dobiti nove boje, tonove i nijanse kojima se, u skladu sa maštom, može putovati“, kaže Aleksa Ilić.
„Ima, ima Gulivera i u Srbiji. Mislim da postoje ti svetli, radoznali svetionici znanja. Verujem da je to svako dete koje je žedno da nešto sazna, otkrije, da prouči, iskusi lično, a ne samo skrolujući po telefonu. Guliver je svako onaj ko se odvaži da nešto pročita, ko u daljini čuje neku violinu, pa pritrči da vidi koji je to instrument, dodirne ga, proba da svira. Guliver je svako dete koje čuje ime nekog čudnog grada, pa poželi da vidi kako izgleda, sazna šta u njemu ima, zaželi da ode jednom tamo… Ta želja za avanturom, za zadovoljavanjem radoznalosti, to je taj Guliver u svakom od nas. To je ono kad ne sediš samo kod kuće i piljiš u telefon, gledaš iz daljine, sa distance, već kad zaroniš svim srcem u nešto što te zanima.“
Znanje je moć, Aleksa Ilić danas više nego ikad veruje u to, i dodaje da što više znamo, to je jače naše oružje kojim se borimo protiv svega lošeg po nas.
Ako ne znamo šta je tačno, gde je istina, šta sve postoji u ovom svetu, onda, po njegovim rečima, ni naš život ne može da ide u željenom pravcu.
„Buđenje radoznalosti zavisi od svih nas pomalo, ili podosta. Zavisi od roditelja, škole, društva, medija, kulture, umetnosti, ali na kraju to zavisi samo od toga na koji ćemo način prikazati taj svet znanja: ako detetu taj svet prikažemo kao nešto neuhvatljivo, daleko, nedodirljivo, onda ni ono neće hteti da se bavi time, neće poželeti da poleti, ali ako mu svet znanja prikažemo kao neku igru, avanturu, nešto blisko, važno, veliko, zanimljivo, onda u njemu gajimo jednog malog Gulivera, radoznalo biće spremno da postane dobar, vredan, otvoren, radoznao, odgovoran čovek, koji sutra neće dvojiti oko toga da li treba da istražuje, da li treba da iskorači iz kolotečine, dosade, neznanja, sveta poznatog i sigurnog“, navodi Aleksa Ilić.
U predstavi igra skoro ceo ansambl Pozorišta mladih u kojem su, pored Alekse Ilića, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Neda Danilović, Kristina Savkov, Saša Stojković, Stefan Ostojić, Aleksandar Milković, Ivan Đurić, Jelica Gligorin, Aleksa Jovčić, Marija Radovanov, Marija Todorović, Sanja Tomić, Danilo Milovanović, Dejan Šarković, Darko Radojević, Nikolina Vujević, Miloš Macura, i Slavica Vučetić.
Autorka lutaka i kostimograf je Milica Grbić Komazec, kompozitor je Marko Grubić, a scenograf je Marija Kalabić.
Karte za izvođenje napolju neće biti potrebne.
U slučaju kiše, predstava će biti igrana u Pozorištu mladih.
U oba slučaja su karte besplatne, s tim što se, ako se bude igralo u pozorištu, moraju da se rezervišu i preuzmu u pozorištu, zbog ograničenog broja mesta.
Zahvaljujući programu „Bajke budućnosti“ stare priče dobiće novo ruho
Preuzmite android aplikaciju.
