Kraj godine je, kako reče predsednik devetostrukog šampiona države – Rukometnog kluba „Vojvodina” Milan Đukić, period u kome svaki član kluba, navijač, simpatizer, ne može a da se ne oseti posebno i ponosno kada je u pitanju ovaj novosadski sportski kolektiv.
Godine delanja i uspeha su ih naučile da ti dani, kada stižu priznanja igračima, klubu i ekipi, su produkt rada tokom proteklih 365 dana. A u godini na izmaku, RK Vojvodina je bez premca u našoj državi. Novosađani su nanizali devetu, osmu u nizu šampionsku titulu, podigli su pehar u tri kupa – nacionalnom dva puta (za 2020. i 2021), Superkupu i Svesrpskom kupu.
Možete li da sumirate utiske o ostvarenim rezultatima?
– Bez dileme, radi se o uspešnoj i zlatnoj godini. Osvojili smo sve trofeje koji su bili u opticaju iako nam je kovid u jednom period pola ekipe ostavio van stroja. Nismo tražili odlaganje, a ni izgovore, pošto smo smatrali da smo isuviše ozbiljan klub. Iako smo igrali bez pet, pa čak i bez sedam igrača, srušili smo tradiciju od gotovo dve godine bez poraza. Kao i u životu, da bi ste se okitili lovorikama, morate da prođete mnogo toga teškog. Ali, to je život i to je sport – smatra prvi čovek RK Vojvodina.
Pred vama je ono najvažnije – borba za nove trofeje?
– Mnogo očekujemo od sledeće godine. Da bi naša očekivanja imala realnu osnovu, posle praznika ekipa ide na zimske pripreme u Krupanj. Stručni štab ima zadatak da ekipu fizički, motivaciono, tehnički i taktički pripremi za ritam utakmica do juna. Neće biti lako, jer nas očekuje Kup, Seha liga i najvažnije plej-of. Deseta titula bi bila kruna jedne generacije igrača, uprave i skupštine kluba. To bi bila kruna rada koji traje bezmalo 15 godina.
Da li će u zimskoj pauzi doći do promena u igračkom kadru?
– Ne očekujemo velike promene. Treba da nam se pridruže još jedan ili dva igrača. Očekujem da u prolećnom delu momci koji su priključeni prvom timu podnesu dobar deo tereta i da polako sazrevaju u jakim utakmicama. Pre svega, očekujem da naše najveće pojačanje bude timski duh, kolegijalnost, želja, borbenost i energija.
Koliki je izazov biti na čelu kluba koji je skoro deceniju dominantan na domaćoj sceni?
– Trudim se da to nikada ne predstavljam kao svoj uspeh. To je proces u kome i oko koga ima realno nas 100 na raznim pozicijama, od igrača, uprave, preko kancelarije, skupštine, sponzora, donatora, pa do sportskog direktora Momića, direktora Jevtića, savetnika Bobara i mene kao predsednika. Svaki uspeh je deo rada kompletnog procesa, i ako jedan segment ne funcioniše to se odmah vidi. Svoju zaslugu vidim u tome da smo taj sistem postavili, uporno ga primenjujemo i još upornije odstranjujemo svakoga ko misli da je klub jedan čovek. Sa takvim radom stekao sam, uz uspehe kluba, mnogo lepih iskustava, sportskih prijatelja, navijača koji nas podržavaju, ali još više onih kojima se sve to ne dopada.
Koliko je finansijska podrška države i lokalne samouprave doprinela boljem funkcionisanju kluba?
– Verujem obećanjima države i njenog predsednika za rukomet. Zahvalni smo Srbijagasu i direktoru Bajatoviću, koji je sa iskustvom iz fudbala još više počeo da ceni sve uspehe rukometa, Gradu Novom Sadu i gradonačelniku Vučeviću, koji je uvek među prvima koji čestita uspehe, ponekad se i sam začudim da prati neki naš rukometni superkup. Grad nam je na raspolaganje stavio halu o kojoj se brinemo kao da smo je mi izgradili. Zahvalni smo i sponzoru, kompaniji “Bobar” sa Petrom Bobarom na čelu, koji je finansijski savetnik predsenika kluba… Hvala svima – naglasio je Milan Đukić.
Preuzmite androidaplikaciju.
