-Čujem završio si fakultet, jel radiš negde?
-Jok, još uvek čekam posao.
Dobrodošli u Srbiju, zemlju u kojoj su nas od malena učili da se posao čeka, te da će nas u nekom momentu sam pronaći… Da to nije baš tako, uverila nas je ogromna stopa nezaposlenosti u kojoj se naša država gušila dug vremenski period.
Prema podacima koje smo dobili od Nacionalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu, 2012. godina bila je ključan momenat kada smo shvatili da se niko neće pojaviti da nas spasi, ukoliko mi sami ne uzmemo stvari u svoje ruke i pozabavimo se sa ozbiljnim egzistencijalnim pitanjima.
Korak po korak, ili zrno po zrno… nastala je pogača, od pogače pekara, a od pekare hleb koji hrani hiljade i hiljade gladnih usta.
Ukoliko negujete trend “nezadovoljstva“, on vas magično ubroji u one visokointeligentne građane i jednostavno stvorite neki svoj krug istomišljenika, u kojem iz dana u dan pretresate svoje nezadovoljstvo bez ikakve želje za nekim novim informacijama i radoznalošću da li se nešto oko nas promenilo.
Baš tako sam i ja, nakon završenog fakulteta, počela da paničim i po nepisanom pravilu pronašla ljude koji će da mi govore upravo ono što želim, a ne treba, da čujem. Ljude koji su mi hranili strahove i pomogli mi da preskočim veliki broj stepenika i vrtoglavo brzo stignem do poslednjeg sprata solitera nezadovoljstva, sa koga nema drugog izlaza osim skoka na dno.
U istu zamku padaju i naši sugrađani, te bez da se prethodno informišu, u stilu pomodarstva kreću da ponavljaju tuđe uzdahe nezadovoljstva i na taj način sebi formiraju stvarnost u kojoj niko ne može biti zadovoljan.
Momenat otrežnjenja bio je momenat kada sam shvatila da većina ljudi koje poznajem nema problem da potroši određene svote novca na ono šta oni smatraju da je vredno.
Naravno, nekima je besmisleno davati puno para za garderobu, dok je drugima potpuno bezveze trošiti na izlaske i stvaranje uspomena, a biti osrednje obučen. Bilo kako bilo i jedan i drugi tip ljudi odjednom je imao dovoljno novca da zadovolji svoje potrebe.
Logično, kako su prihodi rasli, rasli su i naši prohtevi, pa smo tako jeftinu studenstku kafu iz kantine zamenili za najfiniji kapućino u poznatom novosadskom kafiću i po difoltu uz njega pevali žalbalice kako opet nemamo dovoljno novca.
Zabluda je da nas, kada trbuhom za kruhom pođemo u inostranstvo, tamo čeka sve na zlatnoj kašičici. Činjenica je, svakako, da ćemo se sa bauštele iz Nemačke vratiti sa velikom svotom novca, ali da li ste se zapitali kako tamo živi naš narod i vidi li išta osim te građevine u toku čitavog dana?
Kada biste, recimo, u Novom Sadu, takođe, radili dva posla, ne biste stizali da potrošite zarađeni novac i mogli biste da uštedite identičnu svotu novca. Jedina razlika je što ovde želite da živite, a tamo sve stavite na čekanje i novac trošite tek sa gomile kada ga vratite kući.
Danas se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu nalazi 13.338 nezaposlenih lica, dok ih je 2012. godine bilo 29.731. To znači da se nezaposlenost od 2012. godine do danas više nego prepolovila.
Jasno je da će prva asocijacija, svih poklonika aktuelnog trenda nezadovoljstva, biti da je broj preminulih od korona virusa doprineo smanjenju stope nezaposlenosti, što sigurno i jeste istina jednim delom, ali možemo li biti toliko isključivi da zažmurimo na veliki broj fabrika koje su u svakom smislu obogatile naš grad proteklih godina.
Privlačenje velikih stranih investitora značajno je promenilo tržište rada u našem gradu zaposlivši veliki broj ljudi svih nivoa obrazovanja, među kojima se nalaze i mladi, ambiciozni i obrazovani stručnjaci.
Nabrojaću vam samo 5 velikih investicija u oblasti proizvodnje koje su znatno doprinele padu nivoa nezaposlenosti.
“Barry Callebaut“ je nedavno otvorena švajcarska fabrika čokolade koja je raspisala konkurs za stotinu radnih mesta u samom startu, a prognoze su da će se taj broj uskoro i povećavati.
View this post on Instagram
“BMTS“ nam je stigao iz Austrije. Radi se o fabrici koja se bavi proizvodnjom automobila, a zaslužna je otvaranje dodatnih 500 radnih mesta na tržištu rada.
“Continental Automotiv doo Novi Sad“ firma je koja se bavi sektorom autoindustrije, a Novosađanima je obezbedila 600 radnih mesta u razvojnom centru i stotinu radnih mesta u samoj fabrici.
Za “Aptiv Mobility Service doo Novi Sad“ i ‘‘Lear Corporation doo Novi Sad“ verujem da ste svi čuli, jer su to prve pridošle strane fabrike kod nas. Prva fabrika broji 3170, dok druga broji 2330 zaposlenih.
View this post on Instagram
Kako vam pričam samo o postojećim investicijama, zanemarićemo činjenicu da uskoro počinje gradnja nove inostrane fabrike “CTP’’ koja će se, takođe, kretati autoindustrijskim strujama, a koja će obezbediti oko 500 novih radnih mesta za naše sugrađane.
Pored toga, Nacionalna služba za zapošljavanje više nego ikada vodi računa o svojim građanima i to ne samo putem raznih programa subvencionisanja za podsticaj, već i u vidu obuka za aktivno traženje posla, učešća na sajmovima zapošljavanja, obuka i prekvalifikacija za nezaposlene koji podizanjem nivoa kompetencija dobijaju veću šansu za zaposlenje itd…
Možda i vi, poput mene, o tome uopšte niste vodili računa, te se niste raspitali koje sve mogućnosti vam nudi naš, sve uređeniji, grad. Programi za brigu o našim sugrađanima su sve jači, kao i težnja ka nultoj stopi nezaposlenosti kojoj smo iz dana u dan sve bliži.
Vaše je samo da se informišete i uzmete ono šta vam država nesebično daje… ili kako bi se reklo: “Kucajte i otvoriće vam se!“
Istina, plate su nam i dalje bliže minimalcu, ali ne možemo zbog svojih političkih uverenja da zatvorimo oči pred činjenicom da dolaskom novih investitora i razvojem našeg grada sve više rastu. Ili možda možemo?
Istina, možda ne možemo svi odmah da se zaposlimo u struci za koju smo se školovali, ali to ne znači da ne možemo da se zasposlimo u nekim drugim vodama i privređujemo dok aktivno tražimo bolji posao.
Nije valjda da nam je od čitavog rodoljublja u glavama ostala samo poslovica: “Onome ko ume da čeka, vremenom dolazi sve…“
Iz dana u dan dobijamo sve više prilika za rad i mogućnosti za veće zarade. Nacionalna služba za zapošljavanje samo je prva, ali ne i jedina stanica na putu pronalaska posla.
Strpljenje i upornost su ključni, pa nije valjda da i dalje verujemo da će nas posao pronaći sam, ili možda jeste?
Preuzmite androidaplikaciju.
