Ideološka bliskost jugoslovenskih komunista i „prve zemlje socijalizma“ bila je jedna od najjačih posleratnih spona saradnje Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.
Predavanje istoričara Srđana Graovca na temu „Odnosi između Tita i Staljina – epilog sukoba“ možete pogledati 5. jula u 18 časova na YouTube kanalu „Kulturni centar Novi Sad“.
Komunistička partija Jugoslavije od samih početaka organizovanog političkog delovanja, bila je zasnovanana temelju uspeha ideja Oktobarske revolucije 1917. Lenjinova kodifikacija marksizma, izgrađivanjem koherentne i zaokružene teoretske misli, postala je glavno idejno usmerenje jugoslovenskih komunista.
Sovjetski Savez bio je idealizovan kao primer uspešne izgradnje novog društveno-ekonomskog poretka, a boljševička partija, kao primer savršene organizovane političke sile proleterijata.
Dolaskom Josipa Broza Tita na čelo KPJ 1937, proces boljševizacije partije bio je uveliko završen.
Rezolucija Informbiroa, 28. juna 1948. godine, predstavljala je vrhunac krize u jugoslovensko-sovjetskim odnosima, koja se pojavila u odnosima dve zemlje krajem 1947. godine.
Do tog momenta razlike koje su postojale između spoljnopolitičkih stajališta Beograda i Moskve bile su minimalne.
Jugoslavija je čvrsto stajala uz Sovjetski Savez, dok je u unutrašnjem razvitku verno pratila sovjetski model društveno-ekonomskih odnosa.
Istovetna ideološka uverenja doprinosila su uzajamnom poverenju, posebno kad je bilo reči o razumevanju savremenih događaja i produbljivanjem razlika sa zapadnim kapitalističkim svetom.
Međutim, vremenom, primetne razlike u međusobnim odnosima koje su logično proishodile iz hegemonističkih aspiracija Kremlja i povremeni nesporazumi u bilateralnoj saradnji, postajali su dovoljna nijansa koja je menjala utisak o Jugoslaviji kao vernom „satelitu“ i Sovjetskom Savezu kao braniku „nezavisnosti i suverenosti“ država.
