Предавање историчара Срђана Граовца на тему „Српски Бизмарк – Јован Ристић“ можете погледати 17. септембра у 18 часова на Јутјуб каналу Културног центра Нови Сад.
Велике људске и материјалне жртве током XIX столећа српски народ је поднео у својој бескомпромисној борби за обнављање давно угашене државности.
Комбинујући ратна и политичка средства, Срби су успели да 1815. године прво стекну аутономију, затим да је прошире, да би на крају 1878. године обезбедили пуну независност и међународно признање своје земље.
Током те борбе Србија је имала бројне незнане и знане јунаке који су с оружјем у рукама освајали слободу, али и државнике чији је допринос изградњи модерне Србије немерљив.
Три српска великана дипломатског и политичког деловања обележила су то столеће српског Ризорђимента: Илија Гарашанин, Јован Ристић и Никола Пашић.
Сваки од њих је представљао врхунски политички ауторитет у одређеном временском интервалу и доносио историјске одлуке у тим судбоносним временима за народ и државу.
Јован Ристић је готово четврт века био кључна личност српске политичке сцене и то баш у време када је Србија водила два рата против Османлијске царевине, проширила своју територију и стекла пуну независност и међународно признање.
Међутим, још пре свега тога, када је Ристић тек стицао драгоцено дипломатско искуство као српски дипломатски представник у Истанбулу, дао је немерљив допринос у ослобађању српских градова од турске власти, па и самог Београда.
Тада је стекао велику наклоност кнеза Михаила Обреновића, док је његов надређени, министар и председник српске владе Илија Гарашанин, истакао да којим случајем постоји титула ,,Бизмарк“, Јована Ристића би одмах предложио за исту.
Био је то тек почетак једне блиставе каријере великог српског државника.
Преузмите андроид апликацију.
