Predavanje istoričara Ognjena Karanovića na temu „CRNA RUKA – SRPSKO LICE ČASTI ILI PROPASTI?“ možete pogledati 25. februara u 18 časova na Jutjub kanalu KCNS.
Majski prevrat uneo je u Srbiju pojmove „zaverenici“ i „zavereničko pitanje“ i kako smo kazali, imao je i svoju međunarodnu dimenziju. Zavrenici se uskoro međusobno dele na „mlađe“ i „starije“, a kasnije na pristalice Crne i Bele ruke.
Mada su obe bile vojničke klike, imale su svoje pristalice i van vojske. Apis, iako ne i formalno, u prvi mah bio je vođa mlađih zaverenika.
Pomenuta grupacija je u početku podržavala radikale i kralja Petra, a potom u pitanju prestolonaslednika kraljevog mlađeg sina, budućeg regenta i kralja Aleksandra, a ne starijeg sina princa Đorđa.
Posle aneksione krize 1908. zaverenici su se aktivno i vrlo odlučno umešali u nacionalnu, unutrašnju i spoljnu politiku, ali dolaze i u sukob sa radikalskim vladama oko kredita za vojsku. Učestvovali su kao dobrovoljci u četničkoj akciji 1904–1908. godine u Staroj Srbiji i nekadašnjoj Južnoj Srbiji, današnjoj Makedoniji.
Kada je inicijativom Srba iz Turske krajem 1910. godine zatražena pomoć Beograda protiv mladoturskog režima koja je od zvaničnih vlasti bila odbijena, predstavnici Srba iz tih oblasti se okreću svojim starim prijateljima.
U tom periodu je ustvari inicirano stvaranje tajnog udruženja „Ujedinjenje ili smrt“, predviđenog za delovanje u jednom širem smislu za akciju preko granice sa Turskom, dakle na današnjem području Kosova i Metohije, kao i u Makedoniji.
Na zahtev Bogdana Radenkovića, organizaciji se pridružuje i Apis. Apis pristaje da se pridruži ovoj konspiraciji, ali uz jednu ogradu, kako je sam rekao: „… zbog zauzetosti drugim poslovima, na njega neću moći baš mnogo računati…“.
Postavlja se pitanje da li je i u kojoj meri formalno osnivanje Crne ruke bilo konspirativno, a odgovor na isto možda nam pružaju i podaci da je sam prestolonaslednik Aleksandar sa 26.000 dinara pomogao list „Pijemont“, glasilo ove organizacije.
Postoje jasne indicije da se i informacija o osnivanju organizacije tih dana pojavila u dnevnoj štampi. Tako da o tajnosti i konspirativnosti osnivanja i delovanja Crne ruke možemo nadugačko diskutovati.
Od osnivanja Crne ruke, pa u naredne dve-tri godine prestolonaslednik je sve češće dolazio u sukob sa crnorukašima. Prvo je bio na nivou trzavica, razmimoilaženja i to u prvom redu sa Apisom. Od tada, Aleksandar počinje da zazire od Apisa i da se okružuje pripadnicima Bele ruke.
Predavanje Milovana Balabana 25. februara na jutjub kanalu KCNS
Preuzmite android aplikaciju.
