Predavanje dr Jelene Todorović Lazić na temu „Kipar – od podeljenog ostrva do EU članstva, II deo“ na Jutjub kanalu KCNS.
Na početku drugog dela tribine o Kipru dr Jelena Todorović Lazić ukazuje na činjenicu da je Evropska unija, a pre nje Evropska zajednica, pokazala značajno interesovanje za rešavanje kiparskog problema.
Kipar je povezan s Unijom kroz Sporazum o pridruživanju iz 1972. godine, a odlučujuću ulogu u određivanju ovog posebnog interesa i brige Unije imala je lokacija Kipra – čija je stabilnost od velikog značaja za EU.
Dr Todorović Lazić navodi da je nakon turske vojne invazije na Kipar 1974. godine devet ministara inostranih poslova EEZ dalo saopštenje u kom pozivaju strane da efektivno primenjuju prekid vatre, da u potpunosti sarađuju sa snagama UN za očuvanje mira u obavljanju njihove misije i da rade na obnavljanju ustavnog poretka na Kipru.
Ozbiljno zabrinuti zbog položaja izbeglica koje su bežale sa teritorije Kipra okupirane od strane turske vojske, ministri spoljnih poslova devetorke odlučili su da odobre hitnu novčanu i pomoć u hrani. Pristupanje Grčke Evropskoj zajednici 1981. dovelo je do aktivnije politike Zajednice prema kiparskom problemu, s ciljem intenziviranja napora za postizanje pregovaračkog rešenja u okviru UN-a.
Dr Todorović Lazić ističe da su ministri koji su se sastajali u okviru Evropske političke saradnje pomno pratili dešavanja na Kipru i napore generalnog sekretara UN da promoviše rešenje, aktivno ih podstičući.
Kada je 1985. režim u okupiranom delu Kipra nastavio s organizovanjem „predsedničkih izbora“, desetorica su objavila saopštenje u kojem su ponovili „da ne priznaju ʼTursku Republiku Severni Kiparʼ i stoga ne bi priznali nikakav ʼustavniʼ razvoj na Severnom Kipru“.
Ananov plan, poznat i kao plan ponovnog ujedinjenja Kipra, bio je predlog Ujedinjenih nacija za rešavanje spora između južnog i severnog dela ostrva. U istorijskom izveštaju „Agenda 2000: Izazov proširenja“ koji sadrži konačne preporuke o pristupnim pregovorima, Komisija se bavila i Kiprom i kiparskim problemom. Otvaranje pristupnih pregovora 1998. dodatno je povećalo uključivanje Unije u napore za rešavanje kiparskog problema – stav Unije bio je da iako je poželjno da ujedinjen Kipar pristupi Uniji, rešenje kiparskog problema ne predstavlja preduslov za pristupanje.
Celo predavanje možete pogledati na linku: https://youtu.be/RZ4U6QmLS3s
Izložba jednog od najistaknutijih srpskih slikara Save Šumanovića od 26. maja u Parizu
Preuzmite android aplikaciju.
