У новој трибини о француско-српским односима др Александра Колаковић говори о
француској културној дипломатији у Краљевини СХС и Југославији, која је до Великог
рата већ била развијена на просторима широм Европе.
У Краљевини Србији деловала су културна удружења и удружења пријатеља Француске која су већином чинили некадашњи француски ђаци – угледни професори, научници, министри и политичари.
Осим учења француског језика, удружења су настојала да прошире и познавање
француске културе међу Србима, а деловала су како у Београду тако и у градовима у
унутрашњости. Након што је настала нова држава Краљевина СХС, француска
дипломатија се нашла пред новим изазовима организовања културне дипломатије, али
као симбол уметности, културе и слободе Француска је већ привлачила Србе и друге
народе који су живели под Аустроугарском или у Османском царству.
Др Колаковић истиче да се почетком 1917/18. године на француским универзитетима и школама, уз финансију подршку Француске, школовао 1151 ученик, а касније их се придружило још око 3000.
У току 1915. и 1916. године у француским школама организован је Српски дан, док су
угледни француски професори Ернест Дени, Емил Оман и Виктор Берар држали
предавања и стварали основе научне и универзитетске сарадње након рата, што су
темељи на којима је француска културна дипломатија почела да делује у новој држави.
Нови циљеви француске дипломатије односили су се на настојање да помогне развој
свог економског и политичког утицаја, при чему је подржавала целовиту – интегралну
Југославију.
Како је француски културни утицај био веома развијен у Србији, а ширило
га је неколико генерација српских интелектуалца школованих у Француској и на
француским узорима, било је потребно пре свега деловати у другим областима нове
државе. Реч је о деловима који су били под вишевековним утицајем немачке, мађарске,
италијанске и османске културе.
Др Колаковић истиче да је непосредно након 1. децембра 1918. године у Краљевини СХС отворено више друштава и клубова пријатеља Француске које су иницирали некадашњи француски ђаци, а помагала француска дипломатија користећи их као мрежу за спровођење својих културно-дипломатских акција.
Основна карактеристика рада ових удружења било је то да су основана на приватну иницијативу и да су деловала на добровољној бази, без значајније системске подршке све до средине четврте деценије 20. века.
Предавање историчара Милована Балабана на тему „Путин (I део)“
Преузмите андроид апликацију.
