На данашњи дан, 12. фебруара 1841. године, рођен је Лаза Костић, песник, родољуб и један од најзначајнијих представника српског романтизма.
У родном месту, Ковиљу, завршио је основну школу, потом је похађао гимназију у Новом Саду, Панчеву и Будиму, а права и докторат права на Пештанском унивезитету. Током студирања био је један од најугледнијих говорника у студентским круговима.
Још у раној младости имао је другачији поглед на свет, био је свестран и упоран у свему што је радио. Како је константно проширивао своје знање, одлично је познавао француски, енглески и мађарски језик, а говорио руским, немачким, латинским и грчким језиком.
Нашем народу је открио и приближио Шекспирова дела (Ромео и Јулија, Хамлет, Краљ Лир), која је превео на српски језик.
Године 1872. основао је прве новосадске задруге – веслачку и ватрогасну.
Током живота много се залагао за свој народ и користио је сваку прилику да истакне своје српско порекло.
У мају 1867. године долази у Српску Атину где добија прву јавну функцију великог бележника у новосадском Магистрату. Две године касније, 1869. године, прелази на место сенатора у градском суду. Док је био на јавним функцијама, залагао се за право српског народа да са вишим властима комуницира на матерњем језику. Након тога, све до смрти, искључиво се бавио књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима.
Лаза Костић је због својих ставова два пута завршио у затвору. Први пут због лажне оптужбе да је учествовао у убиству кнеза Михаила, а други пут због свог антиаустријског говора на прослави пунолетства кнеза Милана.
Током живота учествовао у стварању политичког покрета “Уједињена омладина српска”, након тога, године 1873. изабран је за посланика у Угарском сабору и био је један од најближих сарадника Светозара Милетића. Касније, године 1878. био је секретар Јована Ристића на берлинском конгресу. Две године касније, постао је секретар српског посланства у Петрограду, али се убрзо вратио у Београд. Године 1881. почео је да уређује новине Српска независност. Међутим, 1884. године, због притиска реакционарне владе, морао је да напусти Србију. На позив кнеза Николе Првог Петровића Његоша 1884. године, преселио се у Црну Гору и уређивао “Глас Црногорца”.
Поред многобројних значајних дела, Лаза Костић је и творац најлепше српске љубавне песме XX века.
Знајући да Ленкин отац никада не би одобрио њихову везу, Лаза се оженио Јулијаном Паланачки, богатом сомборском миражџиком. Недуго након његовог венчања са Јулијаном, Ленка умире.
Њој посвећује прелепе стихове песме “Санта Мариа дела Салуте”, чији су стихови прожети мотивом мртве драге, никада оствареној љубави Лазе Костића.
Остатак живота провео је у Сомбору, где је десет година био председник Српске народне читаонице која данас носи његово име.
Лаза Костић умире у 69. години живота, његов гроба налази се на Великом православном гробљу у Сомбору.
Основне школе у Ковиљу, Гакову и на Новом Београду носе име Лазе Костића, као и гимназија у Новом Саду.
Улице, школе и друге културне установе, носећи његово име, чувају сећање на једног од најзначајнијих представника српском романтизма, родољуба и песника који је слушао своје срце и говорио.
Sutra ujutru slab mraz, tokom dana oblačno sa sunčanim intervalima, do 10 stepeni
Преузмите андроид апликацију.
