Novi Sad je oduvek bio poznat kao grad koji prednjači… Retko ko zna da baš Novi Sad krije najstarije srpsko pozorište, da su ove pozornice iznedrile neke od najčuvenijih naših glumaca; Joakima Vujića, Miru Banjac, Milku Grgurov-Aleksić, Peru Dobrinovića, Stanoja Dušanovića…
Nekada je odlazak u pozorište otvaralo ljudima vidike, širilo im znanje u životu, mnoga poznanstva su se tu sticala, kao i mnoge ljubavi.
Danas, nažalost ljudi svoje slobodno vreme gledaju da iskoriste na drugačiji način.
Naša istorija nam govori da ne bi tako lako trebali da se odreknemo svog sadržaja koji nam pozorišta nude i da ne gubimo nadu, da će se ponovno podići svest o odlasku u srpska teatra.
Srpsko narodno pozorište, kao profesionalno i prvo kod Srba, osnovano je u Novom Sadu 1861.
Počeci rada pozorišta se vezuju za to kako bi dramska i operna umetnost doprinela razvoju srpske kulture i književnosti.
Najveće zasluge za osnivanje Srpskog narodnog pozorišta imali su: Svetozar Miletić, Stevan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj.
Upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Jovan Đorđević (tvorca teksta himne Bože pravde) i deo glumačkog ansambla su na poziv kneza Mihajla Obrenovića prešli u Beograd i tako 1867. formirali Narodno pozorište u Beogradu.
Novosadske ulice u neposrednoj blizini pozorišta zovu se po glavnim nosiocima prvih predstava poput Laze Telečkog i Mite Ružića.
Pozorište mladih osnovano je 1932. godine kao Lutkarsko pozorište, pri Sokolskom društvu u Novom Sadu.
Pozorište je nastalo iz Sokolske sekcije lutkara, koja je formirana 1930. godine, uz veliku podršku starešina Sokola, dr Vladimira Belajčića i dr Ignjata Pavlasa.
Dr Lazar Dragić, kasnije prvi načelnik Pozorišta lutaka, poslat je najpre u Ljubljanu na podučavanje o lutkarstvu. Iz Ljubljane je stigla i prva velika pokretna pozornica, prvih 11 lutaka – marioneta kao i delo koje će biti izvedeno. Na pozornici montiranoj u zgradi Matice srpske , u vežbaonici Sokolskog društva izvedena je, sa velikim žarom pripremljena, prva predstava – “Kraljević iz podzemlja”.
Svoju salu Pozorište lutaka dobilo je 1936. izgradnjom Spomen – doma „Kralj Aleksandar I“, velelepnom i modernom zdanju izrađenom po projektu uglednog arhitekte Đorđa Tabakovića. Sala je imala 166 mesta, a napravljena je i nova pozornica.
Tokom II Svetskog rata Pozorište nije radilo i pretrpelo je veliku štetu – lutke, scenografija, kostimi su uništeni ili ukradeni.
Pod imenom Vojvođansko pozorište lutaka počelo je da radi odmah po završetku rata, ali uz velike teškoće. U pomoć je pritekao Žarko Vasiljević, tada upravnik Vojvođanskog narodnog pozorišta. Usledila je promena imena u Gradsko pozorište lutaka, zatim Pozorište lutaka, da bi 1968. Pozorište dobilo svoj današnji naziv.
Novosadsko pozorište osnovano je 1974. godine.
Prvobitno zamišljeno kao mesto očuvanja kulturnog identiteta Mađara u Vojvodini, pozorište je vremenom dobilo mnogo veći značaj i ulogu na kulturnoj sceni, ne samo Vojvodine, već i cele Srbije, pa i regiona.
Sve predstave igraju se na mađarskom jeziku sa simultanim prevodom na srpski, čime se pokazuje želja za međusobnim razumevanjem i očuvanjem kulture oba naroda.
Novosadsko pozorište svake godine organizuje Dramsko takmičenje mađarskih vojvođanskih pisaca, a još jedan jedinstven događaj u ovom pozorištu predstavlja „sahrana predstave“, kreativan način na koji se glumci opraštaju od predstava koje prestaju sa prikazivanjem.
Ovakve institucije kulture ne treba nikada zanemariti niti odbaciti. To je za naše dobro…
Istraživanja su dokazala da osobe koje često obilaze umetničke galerije i muzeje, odlaze na pozorišne predstave i koncerte, žive duže od onih koji to ne čine. Umetnost poboljšava mentalno zdravlje, društvene kontakte, smanjuje usamljenost.
„Konzumiranje“ umetnosti i bavljenje umetnošću u konačnici može poboljšati život.
Preuzmite androidaplikaciju.
