Градови који никад не спавају.
Често чујемо „град светлости“ и одмах знамо о ком граду је реч. А да ли знате како су настали ти надимци?
Рецимо, Рим је познат као „вечни град“ а његов надимак потиче још из античког Рима. Тадашњи његови становници су веровали да сви градови пропасти а да ће опстати само њихов гад и да ће он вечно трајати. То своје веровање су темељили на успешних походима Римског царства. И изгледа да су били у праву.
Париз је током 16. и 17. века био познат као мрачан град у коме је било много пљачки и убистава. Како би се донекле стало на пут криминалу, Парламент је наложио грађанима да у току ноћи на прозорима држе упаљене свеће. И то је дало резултате али само донекле.
Зато је француски краљ Луј XIV наредио начелнику париске полиције Габријелу Николасу де ла Ренију да појача осветљење у целом граду. Савесни начелник полиције је осветлио све пролазе и улице, па и оне најмање. И то је један разлог. Други разлог је тај што је Париз био центар просветитељства.
Праг данас има преко 500 торњева а и даље га зову „град стотину торњева“. Надимак је добио у 19 веку када је један научник избројао сто торњева.
Швајцарски град Женева носи надимак „Престоница мира“ јер се у њему налазе седишта Црвеног крста и Друштва народа. Током своје историја у овом граду су одржане бројне конференције и састанци а данас се ту налазе агенције Уједињених нација и непрофитне организације.
За Београд се говорило да има најбољи ноћни провод, а за Њујорк важи да је то „град који никад не спава“. Иако у овом граду у свако доба дана и ноћи ради велики број таксиста, ресторана, клубова и кафића (до појаве вируса је тако било), Њујорк је надимак стекао и песмом Френка Синатре у којој он каже да „жели да се пробуди у граду који никад не спава“.
Али Њујорк је познат и као „Велика јабука“. Назив је први пут употребљен у књизи Едварда Мартина „Путник“ 1909.године. Према још једном податку, 3.маја 1921.године новинар Џон Фицџералд је овако Њујорк назвао у својој колумни. Тада, двадесетих година прошлог века, маршуте коњичких трка су називе добијале по воћу а победник је добијао велику јабуку.
Али лингвисти истичу још један разлог. Велике црвене јабуке су сматране специјалитетом, па је израз коришћен за ствари које су ретке.
Седамдесетих година, Чарлс Жилет је одлучио да овај надимак искористи као име за туристичку кампању. Кампања је показивала Њујорк – Велику јабуку као најатрактивнију дестинацију за туристе, а фотографије града су красиле велике, сочне црвене јабуке, пише Национална географија.
У САД постоје и два града који носе називе „град анђела“ и „град греха“. Град анђела је Лос Анђелес, који у свом имену има ту реч.
Тако су је назвали шпански колонизатори, а у очима многобројних каснијих имиграната град је заиста представљао анђеоску прилику за нови живот. Уз то, кажу да је надимак заслужио и зато што су многи сматрали да је тај град био „анђеоска прилика за живот“.
Zašto su Asteci vodili cvetne ratove? Da li je za njih „poraz“ bio čast ili kazna?
Преузмите андроид апликацију.
