Неки дан у аутобусу, у гужви, једна девојка, иде у средњу школу, стoји поред мене и прича с другарицом. У скоро свакој реченици је користила реч „разумеш“ и „буквално“.
Користите ли овакве или сличне поштапалице: „овај“ „онај“ „мислим“? Нико од нас не може да гарантује да их баш никад не користимо (некад и не приметимо).
Додуше, трудимо се да то не радимо, јер, признаћете, ружно звучи кад чујете да неко на сваку пету реч дода мислим (варијнта је мис’им) или неку од ових: „значи“, „овај“, „знаш“.
Честа поштапалица је „да вам кажем“. Не значи баш ништа, а чује се на сваком кораку.
Чули сте да неко говори и „искрено да ти кажем“ или само „искрено“ и „од срца“. Испада да је само тај део разговора искрен, смешно!
Ево најчешћих примера: „Како се зове, значи“ (мислим да је ово фаворит међу осталим поштапалицама), „апсолутно“, „екстра“, а користи се и обично, „брате“ и „сине“.
Реченице из легендарних филмова и позоришних представа постају поштапалице. Један пример: речи Црног (Лаза Ристовски) из филма „Подземље”: „Мислим, ствааааарно“!
Поштапалице су углавном несвесне и оне су обичне речи или реченице којима се једноставно претрпава говор. Оне могу да служе за скретање пажње саговорнику, али њихово претерано коришћење није добро.
Знаш, сине, мислим, разумете ме о чему сам писала?
Преузмите андроид апликацију.
