Poslovica je kratka književna forma izražena u stihu ili prozi koja predstavlja neko narodno iskustvo ponovljeno u više sličnih situacija. Ona često služi da se neka situacija iskaže nekom moralnom porukom ili mudrom izrekom.
Često za neke situacije u našem umu imamo već predodređenu poslovicu koja nam se pojavi na pameti i samo nam “izleti“, jer u tom momentu ne postoji ni jedna druga prikladnija za izgovoriti.
Iako ih je vreme i sve što dolazi uz njega menjalo, poslovice su opstale u našem jeziku kroz vekove i generacije.
One, možda bolje od bilo koje priče, pokazuju način na koji je naš narod nekada gledao svet oko sebe. Upravo tako, postoje određene poslovice koje su veoma karakteristične za Novosađane.
Sve što možeš danas, ostavi za sutra. – Opisuje li nas koja poslovica bolje?
U njoj se nalazi sva ona novosadska bezbrižnost i usporenost. Takvi smo, kakvi smo… lagani. Ne znači da smo, ne daj Bože, lenji, to samo znači da u Novom Sadu nema sekiracije.
E sad neću ni kako ja hoću! – Priča o begečkoj Nani najbolje opisuje ovaj naš momenat. Mnogo smo dobri, sve ćemo svakome učiniti, ali kada se zainatimo, bolje bež’te!
Istina je, iako to ponekad nema smisla, često umemo ići i protiv svoje koristi i onoga što je za nas dobro, samo zato što hoćemo da dokažemo neku svoju poentu.
Priča o begečkoj Nani:
Naime, u Begeču je nekada davno živela jedna Nana, koja je iskoristila slobodno vreme da se okupa u Dunavu, a na kraju nestala u istom.
Digla se ozbiljna potraga i celo selo je krenulo da je traži nizvodno od Dunava, jedino je Nanin sin uporno govorio: ”Ta, nemojte ići niz Dunav! Ona vam je ceo život terala kontru, uz ”očin”, ta, i sad je ona krenula kontra, uz Dunav! Znam ja nju!”
Ne bacaj bisere pred svinje. – Ovom poslovicom se najbolje prikazuje onaj poznati novosadski momenat u kome mislimo da smo bolji od drugih. Istina je, iako to ne želimo da priznamo, da uvek, barem u podsvesti, imamo taj momenat kako smo kulturniji i bogatiji za koji manir više od ostalih stanovnika naše države.
To i nije toliko loše, jer se niko kao mi ne ponosi da je stanovnik određenog grada.
Ko ne drži brata za brata, on će tuđina za gospodara. – Znate kada je neko vaš, sve i da je najgori sve ćete mu oprostiti. Ono što posebno volimo kod naših sugrađana je to što se međusobno uvek prisvajamo i držimo zajedno.
“Pokuševski? Pa da, on je NAŠ komša! Sećam se ja njega još od kad je bio mali i pikao košarku na terenu u kraju!“
Bolje se zameriti Bogu, no narodu. – Hiljadu puta ćete se i sami naći u situaciji kada ćete prećutati nešto što biste inače rekli kako bi održali dobre komšijske odnose.
Novosađani su poznati po tome da u neprijatnim situacijama u kojim se nađu, često umeju i da slažu samo da nekoga ne uvrede.
Zbog toga nije neobično da u razgovoru dve žene čujete kompliment za frizuru, ali uz grimasu na licu koja se baš i ne slaže uz izgovoreno, ili da se nađete u situaciji da vas komšija zamoli da utišate muziku, razume se, ne zato što njemu smeta, nego zato što su se druge komšije žalile.
Novosadski Distrikt i dalje jedna od najposećenijih lokacija u gradu
Preuzmite androidaplikaciju.
