Oko 87 odsto poslodavaca u Srbiji smatra da je nužno umanjiti porez i doprinos na zaradu, kako bi privreda mogla da isplati povećanu minimalnu cenu rada, pokazala je anketa koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije (UPS). Pregovori unije, reprezentativnih sindikata i vlade o minimalnoj ceni rada za 2023. treba da počnu ovih dana, a unija tradicionalno pre početka pregovora istražuje stavove preduzeća o ovoj temi.
Od ukupnog broja anketiranih poslodavaca 68,3 odsto ili pet procenata više nego 2021. složilo se sa ocenom da su se stekli uslovi za povećanje minimalne cene rada. Kako je navedeno u saopštenju UPS-a, nešto manje od trećine poslodavaca, oko 31,7 odsto, smatra da za povećanje ne postoje uslovi.
Kao meru koja bi pomogla preduzećima da isplati povećani minimalac, većina anketiranih vidi umanjenje poreza i doprinosa na plate. Sledeća mera koja bi bila važna za privredu je uvećanje neoporezivog dela zarade, a zatim i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, naglašava da je ova anketa samo raspoloženje njihovih članova, ali on tek očekuje pregovore sa sindikatima.
„Postoje poslodavci koji u ovoj krizi imaju povećanje cene energenata, a ne mogu da uvećaju svoje cene. Mi moramo da vodimo računa o najslabijim poslodavcima, kao što sindikati vode brigu o najsiromašnijim zaposlenima. Sindikalci će da traže povećanje minimalca na 50.000 dinara, ali je predsednik Srbije rekao da minimalna cena rada ne može da bude veća od 40.000. Treba uzeti u obzir da je nekim poslodavcima i to uvećanje od 15 odsto veliko opterećenje. Poslodavci očekuju smanjenje opterećenja na plate, a koliko će biti stvar je računice“ kaže Atanacković.
Podseća da je 2021. povećan neoporezovani deo zarade za hiljadu dinara, dok je prethodnih godina bilo smanjenje doprinosa na plate za pola procenta.
„Sada doprinosi iznose 61 odsto. Predsednik Srbije je, kada je nedavno govorio da za povećanje od 15 odsto država treba da izdvoji 300 miliona evra, pomenuo mogućnost rasterećenja za poslodavce. Povećanje neoporezivog dela zarade je jedna od mogućnosti, a obećao je da će pokušati da spuste sve poreze i doprinose na 60,2 odsto“ napominje Atanacković.
Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, navodi da je deficit veliki i sve što bi doprinelo njegovom daljem povećanju ne bi bilo dobro i nije preporučljivo. Naglašava da prostora za smanjenje doprinosa uvek može da se nađe, ali nije poželjno, jer to znači da će se država još više zaduživati, a niko od nas ne zna sasvim tačno kuda to vodi.
„Veliki sam protivnik minimalnog dohotka jer on pogađa one koji su najviše ugroženi. Povećanje minimalca znači da postaje nerentabilno zapošljavanje ljudi sa nižim kvalifikacijama, a upravo kod njih je velika stopa nezaposlenosti. Povećavajući minimalni dohodak nešto malo se poboljšava situacija onih koji su već zaposleni, a onima kojima nisu smanjuje se šansa“ objašnjava Madžar.
Upitan kako će da živi oko 400.000 građana koji mesečno zarađuju 35.000 dinara, odgovara da će živeti bolje od onih koji nemaju nikakav dohodak.
Preuzmite android aplikaciju.
