Преговори у вези с висином минималне зараде за следећу годину требало би да буду завршени ових дана. Тачније већ би на данашњем колегијуму Социјално економског савета „ствар” могла да буде готова.
Како је и председник државе Александар Вучић најавио пре два дана, минимална зарада могла би да износи 53.500 динара, што је повећање од готово 14 одсто.
Он сматра да послодавци не могу да буду незадовољни, јер ће држава да преузме већи део трошка кроз повећања дела зараде који се неће опорезивати. Подсећања ради, тај неопорезовани износ сада износи 25.000 динара.
А шта кажу послодавци на то?
Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, каже да су у начелу прихватили и да ће подржати то повећање, али је услов да га држава у потпуности компензује. Тиме је, каже, достигнута минимална потрошачка корпа која се чекала дуго.
Подсећа да је понуда послодаваца за повећање минималца износила осам одсто као збир раста бруто домаћег производа од четири одсто у наредној години и исто толиког процента раста инфлације. Повећање минималне зараде за додатних пет одсто преко тога је ново оптерећење послодавцима.
Иако је речено да ће држава преузети део трошка на себе, тачније да ће буџет то сносити, Атанацковић каже да још није саопштен механизам. Подсећа да се пре неколико година ишло на смањење доприноса за пензије, здравство и незапосленост.
У последње две године се повећава неопорезовани део зараде. Још се не зна, каже он, на који износ ће се повећати неопорезовани део зараде.
„Држава мора да компензује то повећање, јер не ради се само о повећању минималне зараде. Оно са собом повлачи и повећање других зарада. Када се повећа неопорезовани део зараде, то се односи на свих 2,5 милиона запослених, што је велики трошак за буџет. Сем тога порез на зараде од десет одсто не плаћају сви исто. Више осећају тај неопорезовани део они који исплаћују ниже зараде“ каже Атанацковић додајући да не треба оставити привреди да искључиво она поднесе терет.
Преузмите андроид апликацију.
