Lazar D. Dunđerski bio je jedan od prvih novosadskih arhitekata, koji su pravu modernu arhitekturu doneli u Novi Sad.
Tokom treće decenije 20. veka Dunđerski je projektovao dva velika gradska objekta, tri zgrade Fabrike seruma na Rumenačkom putu, zgradu Produktivne berze (danas Galerija Matice srpske), kao i privatne kuće, vile i letnjikovce.
Poslednji objekat koji Lazar D. Dunđerski pred sam Drugi svetski rat gradi, bio je Lovački dom podignut 1939. godine, a i dana se nalazi u Ulici Jovana Đorđevića 4 u Novom Sadu.
Stambeno poslovna zgrada Saveza Lovačkih udruženja Dunavske banovine bio je najveći stambeno poslovni objekat koji je Dunđerski podigao u Novom Sadu, a kako će se kasni pokazati i poslednji.
Tri identično zamišljene etaže, sa po dve prostrane stambene jedinice, glavne su odlike stambenog dela građevine. U prizemlju, u dubini je velika svečana sala, ispod koje su pomoćne prostorije za ogrev i garaža.
Prizemlje sa više soba i velikom salom služilo je za okupljanje i aktivnosti članova Saveza lovačkih udruženja. Osim toga, u zgradi se nalazio i lokal namenjen za prodaju lovačkog pribora.
Na spratovma su se nalazila po dva prostrana i komforna stana, namenjena za izdavanje, kako bi se dopunili prihodi udruženja.
Na glavnoj fasadi nalazi se reljef, postavljen neposredno pre završetka gradnje, a na kojem je predstavljen jelen, izrađen od veštačkog kamena.
U toku gradnje došlo je do manje izmene projekta. Naime, motiv sa okulusom na površini nazidka prve vertikale na levoj strani zamenjen je sa tri uska, pravugaona i vertikalno postavljena krovna otvora, nad drugom i četvrtom vertikalom, umesto prvobtno planirana četiri tavanska prozora, izvedena su dva.
Objekat je izgrađen u masivnom bloku, na parceli pored zgrade Jugoslovenskog dnevnika, koju je projektovao Đorđe Tabaković.
Preuzmite android aplikaciju.
