Proizvodnja prirodnih rakija u Srbiji u proteklih pet godina beleži stalan rast. U prošloj godini u odnosu na 2019. iznosio je 25 odsto. I broj registrovanih proizvođača se povećava iz godine u godinu, kažu statistički podaci.
U registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede upisano je oko 820 destilerija, dva puta više nego 2015. godine od kada je donet Zakon o jakim alkoholnim pićima.
U našoj zemlji proizvede se godišnje oko pola miliona tona šljive od čega 70 posto završi u rakiji. Poslednjih godina veći proizvođači odlučili su da se udruže i naprave proboj na inostranom tržištu. Već je primetan rast izvoza rakija od voća. Godišnja zarada je blizu osam miliona dolara, a najviše se izvozi u SAD, Nemačku, Hrvatsku, Crnu Goru i BiH, ali i na Island, u Singapur, Kazahstan, Maltu i Kipar.
Za našu rakiju se dugo zna u svetu, već sto godina čim se pomene engleska reč brendi mnogi stranci pomisle na Srbiju. Šljiva je opevana i u poeziji, u narodnim i pop pesmama, a u njenu čast održavaju se sajmovi, a odskoro i festivali.
Etnografski muzej u Beogradu kandidovao je ove godine veštinu pravljenja domaće rakije za Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine. Tamo se već nalazi krsna slava, kolo, pevanje uz gusle i zlakuska lončarija. Šljivovica bi trebalo da se upiše na listu kao element društvene prakse i znanja u vezi s pripremom tradicionalnog pića od šljiva.
Osečina je jedna od prestonica šljive u Srbiji i tu se svake godine održavaju sajmovi posvećeni nacionalnom brendu, a odskoro se uključila i Šumadija, odnosno Kragujevac, koji je pokrenuo Festival šumadijske rakije.
Preuzmite android aplikaciju.
