U razgovoru za Gradske info, ugostili smo Nemanju Radoševića, momka koji je ostvario zapažen nastup na Pesmi za Evroviziju 2024 (PZE) sa pesmom „Jutra bez tebe“. Želeli smo da ga bliže upoznamo i približimo publici, kakav je kada se ugase kamere i ko je Nemanja kada nije na sceni.
Kako si uopšte krenuo da se baviš muzikom? Da li si uvek bio zainteresovan za nju ili se ta ljubav postepeno razvijala?
Muzikom se bavim ceo život. Nekako sam znao da ću se time baviti. Postoji jedna anegdota još iz osnovne škole. Išao sam u školu u jednom malom mestu nedaleko od Novog Sada, u Budisavi. Jedini sam u istoriji te škole koji je imao opomenu iz muzičkog. Sad me svi znaju po muzici.
Prvo sam pokušao da sviram, ali me je pevanje uvek privlačilo. Ne kažem da nisam dobro svirao, samo jednostavno sviranju tada nisam dao šansu.
Pevanje je samo od sebe došlo kao nešto prirodno. Sada bih mogao opet da krenem da sviram klavir. Volim muziku u svim oblicima.
Pesma „Jutra bez tebe“ postala je pravi radijski hit. Kakve utiske nosiš sa finala pesme za Evroviziju?
Mene su kolege poprilično plašile sa PZE, da je toliko stresno, da sam samo mislio kako ću izvesti ceo projekat. Ali, nije to toliko strašno, za mene je bilo sjajno iskustvo. Mnogo sam naučio, probio sam neke svoje barijere koje do tad nisam imao priliku da savladam.
Kad god me slično pitaju, uvek kažem da je meni bio cilj da uđem u finale jer je stvarno bila jaka konkurencija i u mojoj grupi su bila poznata imena. Čudan je osećaj, jer neke kolege za koje sam mislio da će sigurno proći, nisu prošle.
Zaista sam prezadovoljan sa polufinalom i sa finalom.
Samo izvođenje pesme mi je bio najveći stres u smislu kako će to da zvuči, kako će to ljudima da se svidi jer je velika razlika između zvuka uživo i zvuka koji se emituje.
Naravno, imao sam tremu, ali nekako mi je bilo lakše kada sam shvatio da svi koji smo bili tamo imamo tremu. Čak i ljudi koji već imaju iskustva sa tim takmičenjem. U tom trenutku, bilo je najbitnije da sve prođe u najboljem redu.
Ponovo bih se prijavio, s tim što bih se možda spremao mnogo ranije i više, ali opet bih gledao da pesma ima elemente radijskog tipa.
Tvoje pesme gaje stari pop zvuk. Da li si razmišljao da nekad uđeš i u druge muzičke pravce?
Sa bivšim bendom sam radio različite stvari. Međutim, ima jedan momenat u mom životu koji je uticao na moj pravac, a to je vreme kad je Džiboni izbacio album „Mirakul“.
To je za mene bio najbolji album koji sam čuo do tad. Video sam kako ljudi reaguju na njegovu muziku i to je negde ostalo u meni. Želeo sam da imam pesme koje imaju „živi“ bubanj.
I možda upravo odatle taj moj unutrašnji poriv koji me vuče ka popu.
Vreme je promenljivo, većina želi odmah hit, ali šta je danas hit? Da li je to komercijala ili nešto drugo to ne može niko unapred da proceni.
Mislim da treba snimati ono što je tvom senzibilitetu blisko, a u ovom trenutku se to preklopilo sa pop zvukom. Šta će biti u budućnosti, zavisi u velikoj meri i od samog aranžmana pesme i onoga ko je radi.
Verovatno će sledeća pesma imati pop osnovu sa primesama nekog drugog zvuka.
Meni najbolje leži pop zvuk, ali volim da odlutam i u neke druge pravce. Zavisi od trenutka mog pevanja. Kako me odvede i kako je iznesem, tako me i usmerava. Igramo se, i mene to nekako drži. To za mene nije posao. To je ljubav.
Da li je Nemanja Radošević isti onaj kakav je privatno?
Identična osoba. Mada, nikad ti ne možeš biti isti na bini i van nje jer nije ista energija. Ipak se tu desi neka blaga transformacija jer moraš da animiraš ljude, da imaš neki svoj stav ali zapravo to je ista osoba, spremna uvek da sasluša i pomogne, vrlo svesna da je na zemlji, a da su zvezde na nebu, i da sam ja zapravo tu isključivo zbog ljudi koji vole muziku.
Znam da ima mnogo prostora da napredujem i da se menjam, ali želim da zauvek budem isti onaj momak iz Budisave koji je bio i na sceni PZE i na mnogim drugim scenama.
Tvoj glas podseća na Željka Joksimovića. Da li ti to imponuje ili te ponekad i nervira?
Ne može nikako da me nervira. Željko Joksimović je čovek čiji bi i delić karijere poželeo svaki čovek koji se bavi ovim poslom.Suvišno je pričati o njegovoj karijeri. Meni lično imponuje što me porede sa njim. Mislim da postoji određena sličnost, ali u tom nekom tehničkom smislu.
Želja i cilj su mi da moj album biti autentičan, i da je to ipak Nemanja Radošević.
Planovi za dalje?
Plan za dalje je da nijedan dan nemam odmora. Sve ono što se priprema u narednom periodu a vezano je za album, odabir, snimanje pesama, spotovi, gostovanja i ceo postupak koji prati takav projekat zahteva puno vremena i strpljenja. Ja sam spreman.
Kakav je provod poslednjeg martovskog ponedeljka u Novom Sadu?
Preuzmite android aplikaciju.
