Саветник председника Републике Милорад Вељовић положио је данас, у име Србије, венац на споменик „Менора у пламену“ на Дунавском кеју у Београду, чиме је почела церемонија обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста.
Вељовић је почаст жртвама Холокауста одао као изасланик председника Србије на церемонији којој су присуствовали и министри у Влади Србије Марко Ђурић и Немања Старовић, као и представници Народне скупштине, Града Београда и АП Војводине.
Церемонији је присуствовала и амбасадорка Израела Авивит Бар-Илан, као и припадници Војске Србије и страних војних делегација, представници дипломатског кора, организација које негују традиције антифашизма и ослободилачких ратова, представници јеврејске и ромске заједнице у Србији, као и потомци жртава и преживели.
На почетку церемоније молитву је прочитао врховни рабин Јеврејске заједнице у Србији Исак Асијел.
Министар за европске интеграције Немања Старовић упозорио је да осам деценија након пораза нацизма сведочимо растућем антисемитизму у Европи.
„Сећање на овај велики злочин није питање избора, већ обавеза према жртвама, према истини и према будућим генерацијама. Сећање је и наша обавеза према правди: да жртве нико никада не прогласи за џелате, а џелате за жртве“, казао је Старовић.
Он је подвукао да је логор Јасеновац остао један од најстрашнијих симбола зла и ужаса и да то није био само логор, већ крвава фабрика смрти у којој су, поред Јевреја, масовно убијани Срби, Роми и сви они који се нису уклапали у усташку идеологију мржње.
Навео је да Јасеновац није био изолован случај, већ централна тачка мреже логора и стратишта на територији тадашње НДХ.
Како је истакао, та мрежа логора сведочи о систематичности и планском карактеру злочина који није био последица ратног хаоса, већ резултат јасне државне политике, о чему сведоче и усвојени закони НДХ, попут законске одредбе о заштити аријевске крви и части хрватског народа.
„Усташки режим је у настојању да се докаже и додвори нацистичким господарима често ишао корак даље од самих немачких захтева. Прогони и уништавање читавих заједница спровођени су не само оружјем, већ и законодавством, расним прописима, уредбама и наредбама које су људе лишавале права, имовине, достојанства и на крају самог живота“, додао је Старовић.
Он је рекао да је, више од осам деценија касније, поражавајуће то што се око питања страдања цивила на простору НДХ и даље воде политичке и идеолошке борбе, уместо да то буде тачка тишине, пијетета и сећања.
„Тамо где се истина замагљује, а злочин умањује, сећање се претвара у ново поље сукоба и управо ту лежи највећа опасност за будућност културе памћења, али и мира у свету“, истакао је.
Он је навео да се у Хрватској у јавном простору толеришу, како је рекао, чак и храбрији наративи који умањују размере страдања и доводе у питање карактер самог логора Јасеновац, али и геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.
„Посебно узнемиравају поједини говори у Хрватском сабору у којима се злочини усташког режима релативизују, представљају као последица ратних околности или се, још опасније, пребацује фокус са жртава на наводне политичке контексте који би требало да умање одговорност починилаца, од којих се неки чак и јавно славе“, навео је Старовић.
Он је изразио забринутост због, како је рекао, чињенице да председнику Републике Србије Александру Вучићу још увек није дозвољено да оде у Јасеновац и поклони се жртвама.
„Забранити једном шефу државе да у тишини ода почаст невиним жртвама, међу којима су и чланови његове породице, значи ускратити право на сећање, а тиме и наставити то страшно насиље. Онда, када се жртвама одузима право на достојанствен помен, а живима право на жал, отвара се опасан простор за ревизију историје и релативизацију злочина“, упозорио је Старовић.
Он је додао да коришћење поздрава „за дом спремни“, скрнављење антифашистичких споменика, релативизација постојања концентрационих логора, као и масовни јавни догађаји на којима се промовише идеологија мржње, представљају директан удар на темеље европских вредности на којима почива и Европска унија.
„Култура сећања је једна од најважнијих вредности сваког слободног и демократског друштва. Она подразумева истину без ограда, јасно именовање злочина и недвосмислену одговорност државе да спречи величање идеологија заснованих на мржњи“, рекао је Старовић.
Он је додао да је Србија у том погледу показала да је спремна да гради озбиљну и одговорну политику сећања кроз законски оквир, институционалну подршку и јасну јавну поруку да за рехабилитацију зла не може и не сме бити места.
„Управо таква политика представља не само чин пијетета према жртвама, већ и кључни предуслов да се трагедије 20. века никада више не понове“, закључио је Старовић.
Он је навео да напади на јеврејске заједнице, скрнављење синагога, отворене претње и насиље над Јеврејима постају све чешћи, да је антисемитска реторика све видљивија у јавном простору, као и да је посебно узнемирујући савез дела екстремне левице са радикалним исламистичким покретима под изговором борбе против империјализма или у име лажног активизма.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележава се 27. јануара у знак сећања на дан када су совјетске трупе 1945. године ослободиле Аушвиц, немачки концентрациони логор у којем је почињен највећи масовни злочин у историји.
Сматра се да је у Аушвицу током Другог светског рата убијено најмање 1,1 милион људи, од којих је око 90 одсто било Јевреја.
Организација Уједињених нација усвојила је 1. новембра 2005. године Резолуцију 60/7, којом је одлучено да се 27. јануар обележава као Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
Резолуцијом 60/7 државе чланице УН позване су да поштују жртве Холокауста, као и да не дозволе било какво порицање трагедије Холокауста, нити ширење мржње, верски или етнички мотивисане.
Истовремено је упућен позив на очување простора сећања, обележја, места страдања и стратишта, као и на институционализовано и систематско образовање о Холокаусту.
Током Другог светског рата немачки нацисти су убили шест милиона Јевреја, као и милионе других људи, највише на простору централне и источне Европе.
Поред 27. јануара као Међународног дана сећања на жртве Холокауста, у различитим земљама постоје и посебни национални датуми сећања на жртве, међу којима је у Србији 22. април.
Вучић: Однос између Срба и Бошњака кључни однос за будућност Балкана
Преузмите андроид апликацију.
