Поводом 23. октобра 1944. године, Дана ослобођења Новог Сада у Другом светском рату, градоначелник Новог Сада Милан Ђурић, председница Скупштине Града Новог Сада Дина Вучинић, председница Покрајинске Владе Маја Гојковић, начелник Јужнобачког управног округа Милан Новаковић, представници Градског одбора Савеза удружења бораца НОР-а, Војске Србије и Организације резервних војних старешина Града Новог Сада, положили су венце на Спомен-гробљу бoраца нaрoднo-oслoбoдилaчкoг рaтa 1941-1945. гoдинe.
– Данас се смо се окупили да обележимо 80. годишњицу ослобођења Новог Сада у Другом светском рату, рекао бих, кључног тренутка у историји нашег града. На данашњи дан одајемо почаст храбрим душама, војницима који су се борили против окупатора и који су на крају дали своје животе за нашу слободу. Полажући венце на Спомен гробље, сећамо се више од пет хиљада грађана који су изгубили животе током трогодишње окупације. Ова жртва, која представља скоро сваког дванаестог становника нашег града, служи као подсетник на високу цену коју смо платили за нашу слободу. Док размишљамо о овом значајном датуму, важно је да укажемо на важност спречавања ширења идеологија, које прете човечанству, да икада поново заживе. Наша је одговорност да пренесемо лекције наше блиске историје будућим генерацијама, како се ужаси прошлости никада не би поновили. Наслеђе хероја, знаних и незнаних, који су жртвовали све за нашу слободу, јесте извор снаге за све нас, док настојимо да изградимо још бољи Нови Сад и унапредимо квалитет живота свих његових грађана. Настављамо да развијамо наш град, вођени духом слободе! Вечна слава свима који су се за њу борили – нагласио је том приликом градоначелник Милан Ђурић.
У оквиру градског гробља у Новом Саду налази се Спомен-гробље бораца НОР-а 1941–1945. Завршено је и отворено за јавност 21. октобра 1984. године, а поводом четрдесете годишњице ослобођења Новог Сада. На гробљу је сахрањено 286 погинулих бораца, а уклесана су и имена 538 погинулих, који су сахрањени на другим местима. Спомен-гробље је подигнуто по идејним решењима архитекте Чедомира Радовића, који је са Војином Дедејевићем, вајарем, и групом сарадника, 1977. године освојио другу равноправну награду на општем Југословенском конкурсу.
Na Trgu slobode treći dan se održava akcija „Pregledana Preživela!“
Преузмите андроид апликацију.
