Dok iz tradicionalno malinarskih krajeva Srbije stižu loše vesti u vezi sa berbom, južni Banat je imao sreće da ga zaobiđu jače oluje i nepogode.
Malinari ovog kraja, kojih je za sada još uvek malo, imaju samo reči hvale za ovogodišnji rod. Kažu da je bilo dovoljno sunca da voćke uzru. Ovdašnja pijaca ih je puna, a gotovo da nema tezge na kojoj se ne prodaje.
„Malina je ove godine, kao i sve, mnogo ranije krenula, beremo je već tri nedelje. Iako nismo imali nepogode i grad, vrućina je ipak uticala da vreže ostanu niže, kako su izašle odmah su cvetale i počele da rađaju, pa će to za oko 20 do 30 posto umanjiti rod”, kaže Stojna Arsić, jedna od pionira uzgoja maline u Pančevu.
Dodaje da je sa sinovima Bojanom i Sašom „lutala” u potrazi za najisplativijom proizvodnjom, pa kako su cenili odnos ulaganja i dobiti, malinarstvo se pokazalo kao dobra solucija. Tako je na 30-ak ari salaša na obodu grada, u naselju Misa, među njivama, pre više od deset godina nikao malinjak „polone” i „polke”, sorti otpornih na suše koje su i ovde postale redovni deo godišnjeg kalendara.
„Ljudi misle malinu zasadiš, ona rađa i ti samo bereš, ali nije tako. Osim ulaganja, mnogo je i posla. Treba baciti stajsko đubrivo i drugu prihranu, stalno okopavati, povezivati vreže i kidati lastare, po nekoliko puta zameniti sistem „kap po kap”, jer ga buše vrane, razvlačiti zaštitnu mrežu, a ručna berba traje svakog dana. Kada ne možemo sve sami, plaćamo i radnike, pa je i to dodatni trošak od 500 dinara po satu, ali nemamo kud, posao mora brzo da se obavi, jer malina ne može da čeka”, priča Stojna i dodaje, da kad podvuku crtu, ova bobičasta voćka jeste isplativa, ali ne svake godine.
Kada izađu iz zasada, Arsićima sledi i pipav posao razmeravanja, jer rod iz ovog pančevačkog malinjaka ide i na veliko i na malo, a grozničava trka sa vremenom traje neprekidno. Malina ne može da čeka, da stoji, jer za nekoliko sati propada, a to urušava cenu, koja je ove godine 800 dinara za kilogra, kao i lane.
Preuzmite android aplikaciju.
