Od 1. marta, ukrajinske izbeglice koje borave u Poljskoj duže od 120 dana i žive u zajedničkim stambenim objektima, moraju da pokriju polovinu troškova smeštaja, uz ograničenje od 40 zlota (8,50 evra) dnevno.
Od plaćanja su izuzete ugrožene grupe, uključujući decu, penzionere, trudnice, samohrane roditelje, roditelje sa decom mlađom od 12 godina i osobe u posebno teškoj materijalnoj situaciji.
Izbeglice će morati da pokriju 75 odsto troškova smeštaja od maja pa nadalje, ako ostanu u Poljskoj duže od 180 dana, što će biti ograničeno na 60 zlota (12,73 evra) dnevno.
Poljska je od početka rata u februaru 2022. primila oko 500.000 ukrajinskih izbeglica i obezbedila im zajedničke stambene objekte, koji podrazumevaju sobu i pansion.
Za oko 80.000 izbeglica koje su još u Poljskoj, međutim, vlada kaže da više ne može da priušti da finansira njihov boravak u meri u kojoj to sada čini.
Pored smeštaja, izbeglice imaju i druge pogodnosti koje finansira država, uključujući besplatan javni prevoz i zdravstvenu zaštitu, kao i mnoge beneficije socijalne zaštite koje su dostupne građanima Poljske, uključujući mesečni dečji dodatak od 500 zlota (107 evra).
U 2022. godini, Poljska je potrošila oko 8,36 milijardi evra na ukrajinske izbeglice, sa sredstvima koja čine jednu trećinu ukupne potrošnje svih zemalja.
Pošto je primila najveći broj ukrajinskih izbeglica, Poljska je dobila 123 miliona evra u okviru Fonda za azil, migracije i integraciju (AMIF), dok je u okviru globalne pomoći „Ustani za Ukrajinu“, zahvaljujući kojoj je prikupljeno 9,1 milijarda evra, Poljska dobila 200 miliona evra za pružanje prve pomoći (hrana, transport i privremeni smeštaj) onima koji beže od rata u Ukrajini.
Međutim, poljski ministar unutrašnjih poslova Mariuš Kaminski kaže da je dobijeni novac bio od „male pomoći“ s obzirom na ukupne troškove izdržavanja izbeglica.
Kao drugo objašnjenje za ovaj potez, vlada je navela da optimalna pomoć za izbeglice ne bi trebalo da traje duže od godinu dana, jer bi ih pružanje pomoći demotivisalo i otežalo im povratak na tržište rada.
„Nikome nije u interesu da liši bilo koga krova nad glavom. Ti propisi su motivacionog karaktera“, rekao je zamenik ministra unutrašnjih poslova i vladin opunomoćenik za ratne izbeglice Pavle Sefernaker.
Sa druge strane, Evropska komisija je saopštila da nije obaveštena o planovima Poljske.
„Komisija pomno prati situaciju u Poljskoj i u redovnom je kontaktu sa poljskim vlastima u vezi sa praktičnom implementacijom Direktive o privremenoj zaštiti, kako bi osigurala da postoje relevantne zaštitne mere u pogledu smeštaja raseljenih lica pod privremenom zaštitom“, rekao je portparol Komisije.
Ovaj potez Poljske kritikovao je Konzorcijum za migracije, udruženje koje okuplja 10 organizacija koje se bore za prava migranata i izbeglica.
„Vlada bi trebalo da se povuče iz (uvođenja) obaveze za žene izbeglice da učestvuju u pokrivanju troškova života u zajedničkim smeštajnim objektima“, napisali su u svom izveštaju i dodaju da ta odluka nije u skladu sa zakonima EU koji obavezuju države članice da pomažu ljudima koji imaju međunarodnu zaštitu.
Zelenski: Noćašnji masovni napad Rusije pokušaj terorisanja civila
Preuzmite android aplikaciju.
