На данашњем самиту у Бриселу лидери ЕУ ће највероватније истицати да могу да се носе истовремено и са ратом у Украјини и на Блиском истоку, уз помно праћење тензија између Београда и Приштине, пише Политико и додаје да не треба заборавити Јерменију и Азербејџан.
У анализи бриселски портал наводи да сукоб између Израела и Хамаса све више избацује Украјину из рефлектора политике, да се европски лидери окрећу Блиским истоком, као и да ће битка за Газу доминирати састанком.
„Јасно је да сукоб на Блиском истоку баца малу сенку на оно што се дешава у Украјини“, рекао је у среду белгијски премијер Александар Де Кро.
Упркос амбицијама председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да од ЕУ направи „геополитичку силу“, два сукоба тестирају границе спољнополитичког домета ЕУ, тим пре јер европски лидери имају проблема да ускладе своје ставове о Израелу.
Чак и наизглед безазлено питање позивања на паузу у сукобу како би се омогућила хуманитарна помоћ у Гази, изазвало је сложен „дипломатски валцер“, јер иако постоји замах у овом правцу који води вршилац дужности шпанског премијера Педро Санчез, Немачка и друге земље су суздржане у погледу било каквог позива на дуги прекид борби који би се могао видети као угрожавање права Израела да се бори против исламистичких милитаната из Хамаса.
Како се наводи напад Русије на Украјину почетком 2022. године био је историјска прекретница за европску безбедност и спољну политику, а шок ефекат инвазије на европском тлу довео је до невиђене солидарности са Украјинцима, европског јединства у суочавању са руском агресијом и изгледе Кијева за чланство у ЕУ.
Међутим, иако сукоб на Блиском истоку има сличне далекосежне последице, земље ЕУ нису показале слично јединство, а лидери се такође плаше домаћих политичких подела између про-израелских и пропалестинских табора, и других последица као што су напади милитаната и масовни улични протести.
„Ово је отворени сукоб који дотиче читаво европско друштво и изазива немире у великом броју европских градова. Наравно да доминира умовима лидера“, рекао је један званичник ЕУ, који је инсистирао на анонимности.
Недавни терористички напади у Француској и Белгији појачали су осећај ризика. Напади иду на руку странкама крајње деснице уочи европских избора у јуну следеће године.
У Белгији, у којој ће се одржати национални избори истог дана када и европски избори, екстремно десничарска Вламс Беланг већ се позиционирала као највећа странка и сада капитализује безбедносне пропусте Белгије уочи терористичког напада, у којем су погинула два шведска навијача.
Управљање оба сукоба биће борба, рекао је Луиђи Скацијери из Центра за европске реформе и додао да ће ЕУ морати да подели своју пажњу и финансијска средства између Украјине и Газе.
„Украјина ће бити у сенци, а ЕУ ће бити теже да пристане да пружи велике количине макроекономске и војне помоћи Кијеву“, рекао је он.
Самит је спреман да покрене нову дебату о томе како финансирати одбрамбену индустрију блока, што укључује дискусију о томе како структурирати проширење Европског мировног фонда, ванбуџетског фонда од 20 милијарди евра који лидери тек треба да потпишу, пише Политико.
Имајући у виду подељени фокус усред превирања на Блиском истоку, Украјина појачава позиве не само за већом помоћи и оружјем, већ и за западне земље да нагло повећају своја улагања у војну опрему, посебно у муницију и противваздушну одбрану.
Ипак, ЕУ решавање блискоисточног сукоба већ делимично подрива њене односе са Украјином, а сваки морални ауторитет који је Брисел наметнуо у земљама у развоју, а посебно у исламском свету, брзо нестаје због онога што се тамо види као претерано произраелски став.
„Наратив да је ЕУ крива за двоструке стандарде и лицемерје ће бити све јачи како број мртвих цивила у Гази расте. То ће отежати постизање консензуса за Украјину на међународним форумима“, оценио је Скацијери.
Преузмите андроид апликацију.
