Оставка Јарослава Качињског, лидера странке Право и правда (ПиС), на место заменика премијера задуженог за безбедност није неочекиванa за добре познаваоце прилика у Пољској. Овај потез најављивао се готово годину дана, али је био одложен због мигрантске кризе на пољско-белоруској граници прошле јесени, као и рата у Украјини након тога.
Опште је мишљење у аналитичким круговима у Варшави да је Качињски напустио владу како би се посветио припреми странке за предстојеће парламентарне изборе у јесен 2023. године, али и да би додатно учврстио сопствену позицију унутар ПиС.
Одлазак Качињског из владе утицаће на промену политичке динамике у кабинету Матеуша Моравјецког. Качињски је као председник ПиС био укључен у доношење владиних одлука чак и када је реч о питањима која нису повезана с његовим задужењем у безбедносним темама. Ипак, ово није велика промена у власти јер Качињски ће због свог неоспорног лидерског ауторитета задржати свој утицај у доношењу свих важних владиних политичких одлука.
С друге стране, унутар власти наставиће се успон министра одбране Маријуша Блашчака, који ће наследити лидера ПиС на месту потпредседника владе. Овај политичар под заштитом Качињског, иначе један од најважнијих конкурената за место новог премијера, пре пола године био је у сукобу с премијером Моравјецким поводом кадрирања у министарству одбране и куповине војне опреме.
Збигњев Хофман, такође веома близак сарадник Качињског, биће премештен с места државног секретара у кабинету премијера на позицију министра без портфеља. У круговима блиским власти сматра се да би Хофманово именовање требало да гарантује несметани утицај Качињског у власти, али и да одржава чврсту везу између премијера и централе ПиС.
Маневар Качињског потребно је сагледавати и у контексту његовог неуспеха да дубље хармонизује односе унутар владајуће уједињене деснице, посебно између премијера Моравјецког и министра правде Збигњева Зјобра, лидера евроскептичне Солидарне Пољске. Још крајем прошле године из пољског Сејма чуле су су информације да би Маријуш Блашчак могао да замени Матеуша Моравјецког. Тада је, међутим, премијерово окружење оптужило Солидарну Пољску за ширење оваквих гласина. Зјобро је и након оставке Качињског наставио да критикује Моравјецког за попустљив став према ЕУ, не само због промена законодавства под притиском Брисела него и због реформи пољског енергетског сектора.
Именовањем Блашчака Качињски је посредно ојачао уздрману позицију Зјобра, који је, као заговорник контроле извршне власти над судством, важио за највећег противника укидања спорног дисциплинског судског већа. Намера Качињског је да сачува све „политичке тешкаше” на десници за наступајуће изборе јер би, у супротном, табор власти у Пољској изгубио знатан број присталица.
Kremlj: Kandidatura Ukrajine za EU je unutrašnje pitanje Evrope
Преузмите андроид апликацију.
