Istraživači su objavili indeks ishrane sa ciljem da informišu o smernicama za zdraviju i ekološki održiviju ishranu. Indeks je rangirao hranu prema minutama koje dobijamo ili oduzimamo od očekivanog života, konzumiranjem određene hrane.
Nalazi uključuju više od 5.000 namirnica na menijima Amerikanaca, a klasifikovani su prema zdravstvenom opterećenju i uticaju na životnu sredinu.
Šećerna pića, hot-dogovi, hamburgeri i sendviči za doručak povezani su sa većinom izgubljenih minuta zdravog života, dok su voće, mešano povrće bez skroba, gotove žitarice i kuvana zrna povezana sa najvećim benefitima.
Istraživači su otkrili da konzumiranje jedne porcije od 85 grama pilećih krilca traje 3,3 minuta života, zbog proporcije natrijuma i štetnih trans masnih kiselina, dok hot-dog skraćuje život za 36 minuta „uglavnom zbog štetnih efekata prerađenog mesa, „, napisali su autori studije.
S druge strane, sendvič sa maslacem od kikirikija povezan je sa 33-minutnim povećanjem životnog veka. Hrana poput kikirikija, lososa i pirinča povezana je sa produženjem životnog veka za 10 do 15 minuta.
Istraživači sa Univerziteta u Mičigenu ili Odeljenja za nauku o životnoj sredini objavili su nalaze u časopisu „Nature“.
„Prethodne studije koje su ispitivale zdravu ili održivu ishranu često su se svodile na raspravu o ishrani biljaka i životinja, pri čemu su poslednje stigmatizovane kao najmanje hranljive i održive. Iako verujemo da je biljna hrana uopšteno bolja, postoje značajne razlike u biljnoj i životinjskoj hrani to treba priznati pre nego što se takvi opšti zaključci opravdaju „, navodi se u studiji.
Istraživači su takođe klasifikovali hranu prema njenom nutritivnom i ekološkom uticaju. Zdrava i ekološki održiva hrana uključivala je orahe, voće, povrće, mahunarke, integralne žitarice i neke plodove mora, dok su namirnice slabe nutritivne vrednosti povezane sa štetnim uticajima na životnu sredinu (govedina, prerađeno meso, svinjetina, jagnjetina, sir i određena jela od lososa).
Nasuprot tome, većina živine, mlečnih proizvoda, hrane na bazi jaja i kuvanih žitarica pala je u srednju zonu.
„Ovo sugeriše da nutritivno korisna hrana ne mora uvek imati najmanji uticaj na životnu sredinu i obrnuto“, napisali su autori studije.
Zaključno, istraživači su otkrili da bi zamena 10 odsto dnevnog unosa kalorija iz govedine i prerađenog mesa voćem, povrćem, orašastim plodovima, mahunarkama i određenim plodovima mora mogla da ima značajne zdravstvene koristi.
Tim navodi dobitak od oko 48 minuta života po osobi dnevno.
Dosta tečnosti, balansirana ishrana, vežbanje i kvalitetan san su osnova zdravog života.
Preuzmite android aplikaciju.
